Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju: Menja se način obračunavanja naknade za trudničko bolovanje

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019, u daljem tekstu Zakon) koji stupa na snagu 11. aprila 2019. godine.

Novousvojeni Zakon pooštrava uslove koji se odnose na odsustvo sa rada radi održavanja trudnoće za period od 30-tog dana odsustva, ukoliko ga zaposlenoj trudnici kod koje postoje opravdani uslovi za korišćeje istog na predlog ginekologa produži nadležna lekarska komisija.

Naime, rešenjima novog Zakona uvodi se novo rešenje da zaposlene trudnice, da bi ostvarile pravo da primaju pun izos novčane naknade po osnovu odsustva sa rada radi održavanja trudnoće, a koja se isplaćuje iz sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja, moraju da pre otvaranja ovog bolovanja rade 12 meseci bez prekida.

Osnovicu za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to: 1) osnovna zarada zaposlenog; 2) deo zarade za radni učinak; 3) uvećana zarada.

Ako otrudnica koja ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvarila zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za vreme za koje je trudnica ostvarila zaradu, a za mesece za koje nije ostvarila zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu.

Imajući u vidu napred navedeno novčana naknada trudnice koja je ostvarila pravo na novčanu naknadu radi odsustva sa rada radi održavanja trudniće bi se obračunavala tako što se zbiru zarada koje je ostvarivala dodaje onoliko meseci koliko nedostaje do 12. Bitno je napomenuti da se iznos za one mesece koji se dodaje do nedostajućih iznosi minimum republičke zarade, odnosno za mesece za koje nije ostvarila zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu. Zbir koji je doveden na napred navedeni način se deli sa 12.

Na samom kraju da rezimiramo: "Osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike iz člana 72. tačka 1) Zakona, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.“