Pametan način da ostanete u drugom stanju: Molekularni biolog savetuje kako da žene sačuvaju reproduktivno zdravlje

Sve češće smo svedoci koliko bračnih parova vodi borbu za potomstvo. U tom tonu, pažnju nam je nedavno privukao dvojezični sajt "Paleo-Mama" autorke Darje Vagner, koji kao glavnu temu ima poboljšanje fertiliteta. 

- Nakon što mi je postao jasan obim potrebe za kvalitetnim informacijama na temu ženskog reproduktivnog zdravlja, javio se i intenzivan osećaj obaveze da svoje znanje iz učionice i laboratorije prenesem u virtuelni svet. 

Tako je nastao blog koji se zove paleo-mama.com (nemačka verzija je paleo-mama.de) i na njemu je započeo obračun sa pitanjem: zašto smatramo normalnim da žene studiraju, rade, putuju, govore strane jezike, budu lepe i pametne, a neke najbitnije stvari u svom životu prepuštaju okolnostima i slučaju?

Tesktovi na ovom blogu se zasnivaju isključivo na činjenicama i informacijama objavljenim u naučnim časopisima, kao i kliničkim i studijama, a govore o svemu što se tiče reproduktivnog zdravlja i jajnih ćelija. Tekstovi su edukativni i bave se konkretnim promenama (takozvane life interventions) koje mogu da se uvode u ishranu, u vidu vitaminskih preparata, i uopšte u načinu života i dokazano i realno pomažu ženama starijim od 35 da poboljšaju svoje reproduktivno zdravlje. 

Premda je tema vrlo aktuelna i o njoj se dosta priča, kvalitetne informacije se teško pronalaze. To su žene prepoznale tako da je Paleo Mama postala jedan od najčitanijih sajtova u nemačkom internetskom prostoru u ovoj oblasti. Tu često gostuju lekari, klinike, kao i naučnici, koji cene to da na ovaj način mogu da svojoj publici iskomuniciraju bitne informacije, a pri tome znaju da će njihove reči biti prenesene na pravi način i u pravom kontekstu, a ne vulgarizovane kao što se u medijima često dešava. 

Dajte nam neki primer, šta je to što žene često o sebi ne znaju, a trebalo bi?

- Većina žena nije svesna da se rodila sa svim jajnim ćelijama koje će ikada u životu da poseduje. Još dok su i same nerođene bebe, žene poseduju oko pola miliona jajnih ćelija, kojih je već pri rođenju daleko manje. Sa ulaskom u pubertet ženi ostaje još oko 300.000 jajnih ćelija na raspolaganju, od kojih se sa svakim mesečnim ciklusom oko 1.000 njih nepovratno gubi.

Ono što je naročito nepovoljno je da se sa godinama i njihov kvalitet menja. Tako da ženi koja tek posle 35. godine počne da pravi porodicu ne samo da stoji manje od 10 odsto njene ovarijalne rezerve na raspolaganju, nego ona nema isti kapacitet da započne novi život. To nisu vesele činjenice ali im treba gledati ravno u oči. I na vreme planirati, donositi odluke, i život usmeravati prema partnerima i okolnostima koji će da podrže, a ne urušavaju vaš životni koncept. 

Foto: Profimedia

Vaš e-book How to Improve Egg Quality je postao bestseler u oblasti reproduktivne medicine. Kako nauka ide napred vidim da ste je u narednom izdanju i dopunjavali. Ideja za nastanak je kada i kako rođena?

- Knjiga je nastala na samom početku mog obračunavanja sa ovom temom. Sveže izašla iz univerzitetske laboratorije, smatrala sam da svaka činjenica mora da bude duplo i troduplo proverena i nisam htela da se pomeram ni sa jednog poglavlja na sledeće dok sve ne recenzira i ne proveri neko od naučnika koji su vodeći u toj oblasti.

Ovo su i moji čitaoci kasnije prepoznali i, premda je How to Improve Egg Quality dostupan samo u elektronskom izdanju, popeo se brzo na vrh kategorije ne samo reproduktivnog zdravlja nego još i par drugih. Tako da je e-book preveden na nemački jezik i svake dve godine izlazi u prerađenom i dopunjenom izdanju.

Koliko vidim knjiga je bazirana na iskustvu iz prakse – opišite nam u nekoliko rečenica koncept knjige.

- Sve je pisano tako da može lako da se primeni u praksi. Jer kada se radi o reprodukciji, ljudi su plašljivi i često je potrebno da ih neko uzme za ruku i kaže da nema potrebe da budu pasivni, i da je njihov život i dalje u njihovim rukama. Problem je u tome što je gotovo sve što je vezano za reprodukciju žene tabuizirano, čak i u medicini. Tako da imate situaciju da će lekari bez problema da posavetuju pacijente koji imaju probleme sa npr. srcem, šećerom, demencijom, i raznim drugim bolestima, i kažu im kako da se ponašaju, hrane, i šta da izbegavaju, pa da svoje zdravlje poprave. Ali kada žena ima problem neplodnosti, onda uglavnom može da čuje: tu ne možete ništa da promenite. Dođite kod nas u ordinaciju, mi ćemo o svemu da se pobrinemo. Vi to ne razumete. I žene kupuju tu priču.  

Radite iz ove oblasti i savetovanje preko skajpa? Kako vam se čini takav rad sa pacijentima? Imate li klijentkinje i sa naših prostora?

- Otprilike trećina mog radnog vremena su online konsultacije. To je bio logičan odgovor na činjenicu da se medicina u ovoj oblasti globalizovala i pacijenti pišu sa svih strana sveta, a ne samo iz Berlina. 

Mene žene pronalaze uglavnom zahvaljujući Paleo Mama sajtu ili knjizi, premda u zadnje vreme sve češće radim i direktno sa klinikama. Dosta savetujem devojke koje su zainteresovane da zamrznu jajne ćelije za neku buduću upotrebu, ali daleko najveći broj mojih pacijenata su žene tj. parovi koje se nalaze u postupcima vantelesne oplodnje. 

Spektar njihovih potreba je neverovatno raznolik. Premda su često na kraju snaga i iscrpljeni dugogodišnjim neuspesima, mnogi za vreme konsultacija dožive po prvi put da neko sa njima sedne, posloži i analizira laboratorijske nalaze od više godina unazad, i pomogne im da sagledaju sliku i naprave plan za dalje. 

Javljaju se i naše žene, uglavnom one koje i same žive u inostranstvu. To su lepi i retki trenuci u kojima o ovim temama razgovaramo na našem jeziku. 

Foto: Profimedia

Šta kažu najnovija istraživanja iz oblasti plodnosti, odnosno dokle je medicina stigla u oblasti poboljšanja kvaliteta jajnih ćelija?

- Reproduktivna medicina je nova oblast koja postoji tek nekoliko decenija. Najveći deo toga vremena bilo je usmereno na unapređenje tehnoloških aspekata. Ove godine navršava se 40 godina otkada je rođena prva IVF beba, a posle nje je širom svet rođeno još oko pet miliona dece u postupcima vantelesne oplodnje. To su veliki uspesi i nije čudo, da su mnogi podrazumevali da će stope uspeha i dalje rasti kako se i tehnika bude usavršavala. 

Proteklih desetak godina je postalo očigledno da uprkos ogromnim ulaganjima stope uspeha stagniraju. To znači da parovi u postupcima imaju oko 30 odsto uspeha po ciklusu. Da se razumemo - to je jako dobro i objektivno efikasnije nego što majka priroda postiže kod zdravih, mladih žena (kod kojih je šansa za trudnoću oko 20 odsto u prirodnom ciklusu).

Tako da se u zadnje vreme tehnika okreće biologiji i u samim ćelijama traži mogućnosti za dalje poboljšanje i uspeh. A tih mogućnosti je mnogo. Praktično svaka žena može i treba svoju konkretnu hormonsku situaciju i svoje reproduktivno zdravlje prvo da razume, a zatim uzme u svoje ruke i kombinacijom naćina ishrane, te vitamina, sporta, i načina života uopšte, izvuče iz svojih jajnih ćelija maksimum. Baš kao kada pripremate trbušne mišiće za plažu - krenete šest meseci unapred, radite trbušnjake svaki dan, pridržavate se svega što vam trener kaže, i za pola godine imate jedan drugi izgled. Možda nećete postati foto-model, ali razlika će biti očigledna. U slučaju jajnih ćelija često će to biti baš ta odlučujuća razlika koja će omogućiti da barem na kratko usporite biološki sat. 

I jedno praktično pitanje za kraj - koja hrana naučno dokazano kao najbolja za povećanje plodnosti?

- To je sasvim nedvosmisleno mediteranska dijeta. Postoji veliki broj studija koje su pokazale da parovi koji se barem šest meseci pre začeća striktno pridržavaju mediteranskog načina ishrane imaju znatno bolje šanse kako da započnu, tako i da ostvare trudnoću. Pri tome je važno držati na umu da mediteranska ishrana ne znači jesti picu i špagete, nego velike količine uglavnom svežeg ili minimalno procesovanog povrća, ribe, voća, dosta maslinovog ulja, kao i smanjiti unos ugljenih hidrata, tj. ograničiti ga na žitarice kao divlja riža, kinoa, bulgur i ostale koje se tradicionalno jedu u mediteranskom regionu. Ako još svaki dan uzimate dodatno omega-3 kao i folnu kiselinu, već se ubrajate u top - 10 odsto žena koje svom budućem detetu obezbeđuju najbolju mikrosredinu za razvoj. Dakle, neke navike je definitivno jednostavno integrisati u svakodnevni život i obaveze, i barem njih može svaka žena koja planira majčinstvo lako da usvoji. 

Tekst je objavljen u štampanoj verziji časopisa Bazar