Radije biraju drogu, alkohol i samubistvo nego stručnu pomoć: Kako prepoznati da je tinejdžer u problemu?

Od 2013. do 2016. stopa smrtnosti je porasla za 12 odsto, dok je  između 1999 i 2013 ta stopa bila manja za 33%, što je zabrinjavajuće. 

Kada je u pitanju samoubistvo kao drugi po redu najveći uzročnik smrti među mladima, stopa u periodu od 1999-2007. bila je manja za 15 odsto dok je, od 2007-2016. skočila na 56 odsto. Takođe samoubistvo je nešto u većem porastu kod devojaka nego kod muškaraca, 43 odsto od svih samoubistava se izvrši vatrenm oružjem.  

Stopa ubistava kao trećeg vodećeg uzroka smrti je varirala, a onda je u preiod u od 2007- 2014. opala za 35 odsto. Dve godine kasnije, 2016., povećala se za 27 odsto. 

Povećana učestalost samoubistava ne pogađa samo mlade ljude: istraživanje je pokazalo da je skoro 45.000 amerikanaca od 10 i više godina diglo ruku na sebe, piše je Njujork Tajms. 

Socijalna izolacija, zloupotreba alkohola i opojnih supstanci, loša briga o mentalnom zrdavlju, posedovanje oružja su neki od faktora rizika za samoubistvo. Roditelji treba da budu u stanju da prepoznaju signale koji upućuju da sa tinejdžerom nesto nije u redu. 

Na primer, ako dete zloupotrebljava drogu, velika verovatnoća je da će prestati da vodi računa o higijeni i spoljašnjem izgledu ili, će se povlačiti u sebe, neće želeti da komunicira, gubiće na težini bez nekog posebnog objašnjena. 

Pokazatelji da postoji mogućnost da dete razmišlja o samoubistvu su: postavljanje statusa na društvene mreže koji govore o samoubistu ili upućuju na to da ga priželjkuje, zloupotreba alkohola i opojnih supstanci, rizično i samodestruktivno ponašanje.

Itraživači navode da je od presudnog značaja kvalitetna komunikacija sa detetom i prevencija u vidu edukacije dece o tome koje su sve posledice uzimanja droge, i povećana briga o mentalnom zdravlju. 

Savetuje se da se roditelji što više upoznaju sa faktorima rizika i signalima koji upućuju na to da dete možda razmislja o samoubistvu ili zloupotrebljava drogu, i što je brže moguće odvedu dete da porazgovara sa stručnim licem. 

Od posebnog značaja je takođe i odnos koji roditelji imaju sa decom. Odnos treba da bude podržavajući i pun ljunavi kako bi deca uvek imala na umu da roditeljima mogu da se obrate ako su u porbelmu a ne ulici i opijatima.