Ishrana je jedan od najvažnijih spoljašnjih faktora na plodnost koji možemo da kontrolišemo, kaže nutricionistkinja doc. dr Darija Vranešić Bender. 

Ona ističe kako je naučno dokazano da način ishrane žene pre i tokom trudnoće utiče na plodnost i tok i ishod trudnoće. Takođe, kaže i da su se brojne studije bavile i uticajem ishrane i načina života na plodnost muškaraca. 

- Do začeća dolazi usled precizno orkestriranog sleda bioloških događaja. Ako se zadubimo u kompleksnost svih procesa zaslužnih za ostvarenje začeća čini se zapanjujućim da do njega uopšte i dolazi.

Uzroci neplodnosti su razni, a najčešće se radi o abnormalnim spermatozoidima, bolestima jajovoda, hormonskim poremećajima, životnom dobu ili je uzrok nepoznat.

Uzrok može biti i direktno ili posredno vezan za ishranu. Čitav niz nutritivnih činilaca vezanih za neplodnost žena i muškaraca, a uključuje telesnu masu, poremećaje poput sindroma policističnih jajnika i celijakije kao i drugih bolesti i stanja koja utiču na iskorištenje i unos nutrijenata, veoma tešku fizičku aktivnost i preteran unos kofeina i alkohola", kaže Vranešić Bender i dodaje da tokom poslednjih decenija brojna istraživanja teže da otkriju vezu između ishrane i plodnosti.

Gojazni muškarci ne samo da proizvode manje sperme, nego ona u većoj meri sadrži abnormalne spermatozoide, ističe nutricionistkinja. Gojaznost se povezuje sa povećanim brojem mutacija DNK u spermatozoidima što može da umanji plodnost. Takođe, i nedostatak telesne masti i prekomerno gomilanje masti u području abdomena povezano je sa smanjenom sintezom testosterona i lošom kvalitetom sperme. Povećanje na telesne mase kod neuhranjenih i gubitak suvišnih kilograma u gojaznih popravlja nivo testosterona i plodnost. 

Izbalansirana ishrana pomaže u održavanju idealne težine, drži hormone u ravnoteži i poboljšava zdravlje reproduktivnog sistema.

Zato, prilikom dnevnog odabira namirnica trebalo bi češće birati hranu bogatu antioksidansima, vitaminima A, C i E, selenom i cinkom. Takođe, na jelovniku bi se često trebalo da se nađe i masna riba, semenke i orašasti plodovi, namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama – govori doc. dr Vranešić Bender naglašavajući i da antioksidansi imaju ključnu ulogu u plodnosti oba pola. Visok unos tih elemenata može da poboljša i broj, strukturu i pokretljivost sperme.

Nedostatak cinka, kaže, takođe je prepoznat kao uzrok muške neplodnosti. Manjak tog minerala uzrokuje smanjenu sintezu testosterona i smanjenje broja i pokretljivosti sperme. Stoga se hrana bogata cinkom, poput ostriga, orašastih plodova i mesa, popularno smatra muškim afrodizijacima.

Omega-3 masne kiseline učestvuju u razvoju jajnih ćelija i sintezi hormona kod žena i stvaranju sperme. 

- Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Clinical Nutrition visok unos omega-6 masnih kiselina i nizak unos omega-3 masnih kiselina može negativno da utičei na plodnost muškaraca.

U potrazi za izvorom omega-3 masnih kiselina dovoljno je da zaronite u morsko plavetnilo i izabrati svog favorita: srdele, tunu, inćune, skušu, bakalar, haringu – kaže ugledna nutricionistkinja uz preporuku da se riba jede od dva do tri puta nedeljno. 

I alkoholizam može biti uzrok neplodnosti zbog toksičnih učinaka alkohola. Redovno prekomerno ispijanje alkohola može da umanji plodnost za čak 50 odsto. Međutim, umereno ispijanje alkohola (1-2 pića dnevno za žene i 1-3 pića dnevno za muškarce) nema negativan učinak. Oni koji žele da povećaju šanse za začeće trebali bi da izbegavaju i kofein u prekomernim količinama jer on deluje na plodnost oba pola, a ima ga u čaju, kafi, čokoladi i različitim gaziranim napicima. 

Spisak namirnica koje podstiču mušku plodnost

Ostrige

Samo nekoliko ostriga osiguraće vaše dnevne potrebe za cinkom. Naime, istraživanja pokazuju da ovaj mineral štiti od karcinoma prostate. Kao dodatan plus, cink poboljšava funkciju reproduktivnog sistema i povećava broj spermatozoida. Dobar izvor cinka su i školjke, nemasna govedina ili svinjetina kao i mahunarke. 

Banane

Banane će vam osigurati brz izvor energije, a uz to su bogate kalijumom koji je nužan u regulaciji nervnog sistema, otkucaja srca i krvnog pritiska. Ishrana bogata kalijumom i magnezjumom (i njega ima u bananama) može da smanji opasnost od srčanog udara. Ako niste ljubitelj banana, dobar izvor kalijuma su i sok od narandže, mleko, paradajz i pasulj. 

Masna riba

Svi znamo da je masna riba (losos, sardine, tuna, skuša) najbolji izvor omega-3 masnih kiselina. Te višestruko nezasićene masti blagotvorno deluju na srce, cirkulaciju, imuni sistem, a između ostalog, smanjuju rizik od karcinoma prostate. Omega-3 masne kiseline možete pronaći i u semenkama lana, orasima, soji i ulju od repice.

Brokoli

Iako svo povrće zaslužuje mesto u vašoj ishrani, povrće iz porodice kupusa poput brokolija je neizostavno jer štiti od bolesti srca i karcinoma. Brokoli je prepuna vitamina C, beta-karotena, kalijuma i fitohemikalije pod imenom sulforafan, koja pruža snažnu zaštitu od karcinoma prostate i debelog creva. Ako ne volite brokoli, zamenite je kupusom, karfiolom ili prokeljom.

Soja

Soja obiluje izoflavonima, sastojcima koji čuvaju prostatu i štite je od karcinoma. Poželjni su svi sojini proizvodi, poput sojinog mleka ili tofua.

Brazilski orah

Brazilski orah je bogat magnezijumom i selenom, moćnim antioksidansima koji štite od bolesti srca i karcinoma i podstiču zdravlje prostate. Selen, takođe pomaže i u snižavanju LDL ("lošeg") holesterolal. 

Integralne žitarice

Integralne žitarice obezbeđuju dijetalna vlakna, vitamine i minerale - sve sastojke važne za zdravo srce i izgradnju mišića. Dijetalna vlakna koja daju ove namirnice regulisaće stolicu. Ako niste probali kinou, svakako to učinite, jer ona obiluje luteinom, sastojkom koji obezbeđuje zdravlje prostate. 

Biljni stanoli ili steroli

Biljni stanoli su prirodni sastojci voća i povrća koji snižavaju blago povišen nivo holesterola u krvi. Brojni prehrambeni proizvođači ih u sve većoj meri dodaju margarinu, jogurtima, sokovima itd. 

Bobičasto voće

Ljubičasta, plava i crvena boja koja krasi ovo voće odraz je bogatog sadržaja antioksidansa, posebno antocijana. Bobičasto voće u ishrani usporiće starenje i održati mozak vitalnim. 

Crveno-narandžasto povrće

Crveno-narandžasto povrće, poput paprike,šargarepe ili bundeve, obiluje vitaminom C i beta karotenom – nutrijentima koji pomažu u očuvnju kože.