Logopedi o pravilnom razvoju govora i gledanju televizije: Progovaranje na engleskom je problem

Roditelji koji rade po ceo dan sve manje vremena provode sa svojom decom, te "u pomoć" priskaču tableti, mobilni telefoni, televizori... Mnoštvo TV kanala, vreme provedeno ispred ekrana koje u većini slučajeva nije dozirano, a sadržaji koji deca gledaju najčešće su - na engleskom jeziku.

Iako naučnici savetuju da deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da gledaju televiziju, u praksi je ipak drugačije.

"Neki roditelji to negiraju, govoreći da su im deca naučila puno pesmica na engleskom. Oni se ne slažu sa time da TV usporava razvoj govora deteta misleći da, ako dete prati šta radi glavni junak crtaća, da će to detetu pomoći da shvati puno stvari koje u životu nema prilike da razume", priča Tanja Lukovac, defektolog-logoped.

Rezultat gledanja programa na stranom jeziku su deca koja su, sasvim neprimetno, osmislila svoj srpsko-engleski jezik. Ako bismo takvoj deci zadali da, na primer, broje do deset, oni bi u tom nizu polovinu brojeva rekli na srpskom, a ostatak na engleskom, sa nemogućnošću da prepoznaju da u nečemu greše. Roditelji tada objašnjavaju da je TV uključen tokom celog dana, kao i da televizor koriste u svrhe da "lakše nahrane dete".

"Ako se podsetimo normi govorno-jezičkog razvoja za uzrast od tri godine i vidimo da bi dete trebalo da ima fond od oko 1.000 do 1.500 reči, razvijenu rečenicu, potpuno razumljivu, kao i više od dve trećine izgovorenih glasova, shvatimo da je to već značajno kašnjenje. Tada je potrebno uključiti dete u logopedski tretman za stimulaciju govora", ističe logoped Tanja Lukovac.

Problem nastaje i jer većina roditelja ne može da zna u ranom periodu razvoja svog deteta, u prvoj godini, pa čak većina roditelja i u drugoj godini života deteta, da li to kašnjenje postoji i u kom stepenu je zastupljeno, tako da mu svakako nanose veću štetu nego korist višečasovnim izlaganjem stranom jeziku.

Dr Čabarkapa objašnjava da neka deca, iako nemaju razvijenu verbalnu komunikaciju, ipak razumeju reči poput "dođi, evo ti, ajde...". S druge strane, postoje deca koja nemaju čak ni taj "pasivni govor" i to je, prema rečima ovog logopeda, veliki problem.

"Poslednja faza gde roditelj treba da se zabrine jeste 18. mesec. Ako se do tada ne pojavi nijedna reč, ako faze gukanja i brbljanja kasne, detetu je potreban logopedski tretman", kaže dr Čabarkapa.

Isključiti sve uređaje

Kada, nažalost, do problema ipak dođe i vaše dete propriča "srpsko-engleski" jezik, pored obavezne posete logopedu, postoje neke stvari kojih se morate pridržavati.

"Roditelj mora da isključi mobilni telefon, televizor, tablet, računar... Takvo dete mora isključivo slušati srpski jezik. Naravno, vreme je ovde glavni faktor jer, što kasnije dođe na tretman, sve je teža mogućnost usvajanja novih reči", priča logoped Čabarkapa.