Konstipacija (opstipacija) ili zatvor se definiše kao retko i bolno pražnjenje creva, odnosno teško izbacivanje tvrde i suve stolice. 

U većini slučajeva, ovo je privremen i izlečiv problem, ali je za decu veoma frustrirajuć. Zbog čega on nastaje i kako pomoći mališanu?

Uzroci konstipacije

Postoji više faktora koji mogu da utiču na pojavu konstipacije kod dece, a najčešći su:

- Zdržavanje stolice, odnosno odlaganje pražnjenja creva. Ovaj uzrok najčešći je kod dvogodišnjaka koji često odlažu pražnjenje creva jer su zauzeti igrom. Kada se ta situacija ponovi više puta, onda pražnjenje postane otežano, a deca svaki odlazak u toalet doživljavaju kao bolno iskustvo, i zato pokušavaju da ga izbegnu.

- Rano navikavanje na nošu. Ako ste prerano počeli da navikavate dete na nošu, postoji mogućnost da dete počne da se inati, a onda se vremenom ta dobrovoljna odluka (da dete odbija nošu) prerasta u naviku koju je teško promeniti. Iz tog razloga je važno da privikavanje deteta na kontrolu defekacije ne treba sprovoditi pre nego što ono postigne potrebnu zrelost, odnosno da može da shvati šta se od njega traži (obično u uzrastu oko 18 meseci).

- Nepravilna ishrana. Ukoliko dete ne unosi dovoljni namirnica koje su bogate vlaknima (voće i povrće) ili ne unosi dovoljno tečnosti, velike su šanse da ima problem sa otežanim pražnjenjem creva. 

- Promena dnevne rutine. Sve promene u životu vašeg deteta, kao što su putovanja, vrućina ili stres, mogu uticati na funkciju creva.

- Upotreba lekova. Različiti lekovi i antibiotici mogu dovesti do očvršnjavanja stolice.

- Alergija na kravlje mleko. Ili jednostavno konzumiranje previše mlečnih proizvoda ponekada mogu dovesti do zatvora.

- Porodična istorija bolesti. Deca koja u porodici imaju nekoga ko pati od problema sa pražnjenjem, u većem su riziku da i sama imaju zatvor. 

- Različita medicinska stanja. Retko, ali zatvor kod dece može ukazivati na anatomske alformacije, metabolički ili problem sistema za varenje.

Foto: Shutterstock

Simptomi

Da vaše dete ima probleme sa pražnjenjem creva možete prepoznati ako:

- Creva prazni manje od tri puta nedeljno;

- Stolica je suva i teško izlazi;

- Ako se dete žali na bol u stomaku (crevima) dok obavlja nuždu;

- Ako se dete žali na bol u stomaku (crevima) i dok nije u toaletu;

- Ukoliko na donjem vešu deteta ostaju tragovi (poput gline);

- Ukoliko na stolici uočite tragove krvi;

- Ukoliko se vaše dete plaši da obavi nuždu, i zbog toga trpi i odlaže pražnjenje (što možete prepoznati po pokretima tela i izrazima lica).

Lečenje opstipacije

Lečenje opstipacije zavisi od uzrasta deteta, uzroka i trajanja problema. 

Kad god postoji nakupljanje veće količine tvrde stolice, kao prva pomoć se primenjuju sredstva koja razmekšavaju stolicu i olakšavaju njeno eliminisanje, ali obavezno u dogovoru sa odabranim lekarom. Ta, kratkotrajna opstipacija se najlakše leči i to jednostavnim izmenama dnevnih navika odnosno povećanjem unosa tečnosti, primenom klizme ili primenom spunice. 

Kada je u pitanju hronična opstipacija (konstipacija) kod dece, lečenje je znatno teže i duže traje. Veoma je važna korekcija ishrane. Uvođenje više vlaknaste hrane u dečji jelovnik. Uvođenje hrane koja sadrži dosta celuloze i deluje blagotvorno na pražnjenje creva razmekšavajući stolicu i povećavajući njen volumen što olakšava defekaciju. Preporučuju se: šljive, smokve, urme, breskve, kupus, kelj, crni hleb, žitarice i mekinje.

Analne fisure se tretiraju mastima sa anestezinom dok ne zarastu, kako bi se ublažio bol pri defekaciji, dok se anatomske abnormalnosti leče hirurški. 

Takođe je važno dete svakodnevno podsećati da prazni creva, a najbolje 20-30 minuta nakon obroka.   

U retkim slučajevima hronične opstipacije, potrebna je fizikalna ili psihoterapija. 

Kada dete treba odvesti kod lekara

Konstipacija najčešće nije ozbiljan problem ukoliko se reaguje na vreme. Međutim, ukoliko zatvor postane hroničan, onda može doći do komplikacija. Dete treba odvesti lekaru ukoliko zatvor traje duže od dve nedelje i ukoliko je praćen nekim od ovih simptoma:

- Groznica,

- Povraćanje,

- Krv u stolici,

- Abdominalni otok,

- Gubitak težine,

- Ranice na koži oko anusa (analne fisure),

- Rektalni prolaps.