Kada štitna žlezda ne radi pravilno, to uzrokuje česte promene raspoloženja. Međutim, simptomi mogu da budu različiti.
"Oni koji imaju višak tiroidnih hormona veoma su nesrećni, neraspoloženi, pa i pomalo manični. Njih prepoznajemo čim uđu u ordinaciju: kako im kažete "dobar dan", oni se rasplaču. Nasuprot njima, pacijenti s manjkom tiroidnih hormona loše misle, imaju problema sa koncentracijom i, uopšte, ne funkcionišu kako treba", kaže profesor dr Miloš Žarković, internista endokrinolog iz Instituta za endokrinologiju u Kliničkom centru Srbije.
On objašnjava da su ovi simptomi možda i najznačajniji znaci poremećaja u radu tireoidnih hormona i da svaki poremećaj u radu štitaste žlezde značajno utiče na rad mozga.
"Višak hormona tiroidne žlezde lakše se prepoznaje, dok je malo teže identifikovati simptome kod hipotireoze, odnosno kod manjka hormona štitaste žlezde", kaže profesor Žarković.
Kako se hipotireoza odražava na mentalno zdravlje?
- Najpre "strada" kratkotrajna memorija - osoba počinje da zaboravlja neke sitnice, gde je šta ostavila, šta je trebalo da uradi... Tek onda se razvijaju veći problemi, kao što je, na primer, mentalna usporenost.
Kako mozak "radi" na hormone štitaste žlezde?
- Kad nema hormona štitaste žlezde, kod ovih pacijenata smanjen je protok krvi kroz mozak. S druge strane, cerebrovaskularna cirkulacija opada jer se smanjuje metabolizam, mozak jednostavno manje radi.
Kakve još poremećaje u organizmu izaziva nepravilan rad štitaste žlezde?
- Tiroidne bolesti su autoimuna oboljenja, a autoimune bolesti obično idu u paketu. Najčešće sa Hašimotom ide vitiligo, koji je isto autoimuna bolest. Višak i manjak hormona štitaste žlezde takođe loše utiču na mišiće. Karakteristika je slabost natkolenice i nadlaktice, pa pacijenti s hipertireozom imaju veliki problem pri penjanju i silaženju niz stepenice.
Zašto je sve to tako povezano?
- Zato što je jedna od najbitnijih uloga tiroidnih hormona regulacija metabolizma. Ranije, dok nismo mogli da određujemo tiroidne hormone, postavljali smo dijagnozu na osnovu merenja bazalnog metabolizma. Znači, merilo se kolika je osnovna potrošnja energije u stanju mirovanja. U hipotireozi, bazalni metabolizam je padao, dok je u hipertireozi značajno rastao. Zato su se pri hipertireozi nekada, ali je i sada takva situacija, zloupotrebljavali lekovi da bi došlo do gubitka telesne težine. U suštini, kad metabolizam opada, osećate se apatično, mozak slabije radi, dok se kod porasta metabolizma dešava suprotno, pa nekad pacijent deluje i manično.
S obzirom na "konfuzne" simptome, da li se luta u dijagnozi?
- Srećom, sve je manje slučajeva da pacijenti idu od specijaliste do specijaliste, jer su većinom svi obučeni da prepoznaju ovakve simptome i da ih diferenciraju od drugih bolesti.
Na sledećoj strani pročitajte iz kog razloga je teže prepoznati hipotireozu...
Zbog čega je teže prepoznati hipotireozu?
- Preterano lučenje hormona svako će da prepozna. Pacijenti gube na težini, nervozni su, drhte im ruke. Međutim, hipotireoza počinje postepeno, podmuklo, s minimalnim mentalnim ispadima.
To može da asocira na početak demencije?
- Hipotireoza i jeste uzrok potencijalno reverzibilne demencije, znači one koja može da se vrati u početno stanje.Kad se ispituje demencija, mora da se proveri funkcija štitaste žlezde, što naši neurolozi i rade, pa ako se i neki pacijent njima najpre obrati, oni vrlo lako mogu da eliminišu neurološku bolest i da ih upute endokrinolozima.
Koliko manjak hormona štitaste žlezde može da ošteti moždane funkcije ako se ne prepozna?
- Može da dođe do psihičkog poremećaja takozvanog miksedemskog ludila. Kada prestane da radi štitasta žlezda, pacijent počinje bizarno da se ponaša, kao da ima psihijatrijsku bolest. Srećom, sada su takvi slučajevi retkost, jer je bolja dijagnostika.
Možemo li reći da mozak kontroliše štitastu žlezdu ili je, ipak, obrnuto?
- U principu, mozak je sebičan organ. On kontroliše štitastu žlezdu i manje ili više ostale žlezde. Međutim, kad mozak izgubi kontrolu nad bilo kojom žlezdom, onda to nije dobro za ceo organizam.
Da li su mentalni problemi upadljiviji od ostalih tegoba u bolestima štitaste žlezde?
- Sve zavisi. Srećom, ne viđamo više pacijente s teškim organskim poremećajima zbog nelečene hipertireoze, naročito s teškim oštećenjima srca. Takođe, kod starijih osoba moguće je da se javljaju tiroidne krize koje imaju veliki mortalitet. Tiroidna kriza se isto manifestuje mentalnim poremećajima, poremećajima percepcije, svesti...
Da li mlađi pacijenti lakše podnose ove tegobe?
- Što je pacijent stariji, blage poremećaje lakše toleriše a teške poremećaje teže doživljava. Kod starijih osoba, hipotireoza i hipertireoza izazivaju demenciju.
Postoji li još neka veza između rada štitaste žlezde i mozga?
- Pokazalo se da je sa Hašimoto sindromom povezana jedna vrsta encefalopatije, odnosno bolest u kojoj veliki mozak pati. U kliničkoj slici postoji totalna demencija praćena velikom oscilacijom antitiroidnih antitela ali, srećom, ovi pacijenti veoma dobro reaguju na terapiju. Na primer, za dva dana se pacijent iz potpune demencije povrati u normalno stanje.
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.