Znate ono kad vam majstor dođe u stan popraviti kvar, a vi, znojavih ruku, drhtave utrobe, spremni gotovo podati se ne bi li se taj vodokotlić/struja/prozor koji ne dihtuje dobro taman pred treće ledeno doba/internet koji ne radi iako su vam u T-com tehničkoj službi rekli da samo dugo držite ono dugme iza i onda bi moralo početi treperiti jedno deset puta, imate tremu kao na prvom sudaru s frajerom koji vam se stvarno sviđa - znate ono, samo da sam mu zgodna, samo da sam mu duhovita, samo da me poljubi - e tako i vi, samo da majstor reši problem jer ne mogu preko praznika bez rerne, e i onda, znate ono kad SVAKI MAJSTOR NA PLANETI (... a da govori hrvatski. Ili da je iz Kanade.) kaže neizostavno: KO VAM JE OVO RADIO?!

Pogledajte i Čestitamo: Jelena Veljača postala mama

Ko vam je ovo radio. Šokiranim glasom, osupnutim vašim nepoznavanjem elemenata zakonitosti knaufa, pomalo uvređen jer ste dopustili majstoru pre njega da penetrira u vaš zid. I vi, iako se naravno ne sećate KO JE TO RADIO, jer je to bilo ili pre vašeg vremena u stanu, ili, kao u mom slučaju, pre sedam godina, u jednom prošlom životu, kad sam majstore smatrala dobrim vilenjacima koje treba slepo slušati inače ćemo svi zajedno pomreti od ugljen monoksida zbog pogrešno montiranih keramičkih pločica. Kasnije ste, nakon tipa jednog uređivanja sopstvenog stana i deset- dvadeset podstanarskih stanova, malčice baždareni, pa, iako vaša utroba preokrene očima i želite reći: NEMAM POJMA KO JE TO RADIO, A I ZAŠTO JE TO, ZABOGA, BITNO, SAMO MI POMOZIIIITEEEE, vi ste dovoljno pametni da prećutite pa se nasmejete i kažete nešto u stilu "joooj, bolje da vam ne pričam!", pa odmahnete rukom, čak i kad je to radio vaš sopstveni otac, brat arhitekta, suprug majstor ili vi svojeručno. E, pa to vam je otprilike tako.

Pogledajte i Iskreno priznanje: Poruka mame u postporođajnoj depresiji dirnula srca žena (FOTO)

Otkad sam rodila, prošli utorak, dete su mi pregledali kako već to ide po zakonu i redu, i svaki put bih čula to isto majstorsko neizgovoreno: KO VAM JE TO RADIO? Ne, nisu mislili na mog supruga, dete je bilo predivno, mislili su na: pogrešno previjanje pupka, pogrešno povijanje, pogrešno vežbanje kukova, pogrešno presvlačenje bebe, MA KO VAM JE TO, ZABOGA, REKAO?! Patronažne sestre vs. primalje, bake vs. mame, doktori vs. primarijusi, prijateljice koje imaju decu vs. prijateljice koje nemaju decu, francuska pedagogija vs. američka pedagogija, sve bi to mogli biti naslovi protekle nedelje u mom životu i ta bi epizoda, uverena sam, bila izuzetno gledana. Kao novopečeni roditelji, izgledali smo kao gledalište tenis meča. Glave, odnosno pažnja, kretale su se brzo s jedne na drugu stranu, od jedne do druge filozofije u pedagogiji, a koje su dakako, što ne bi bile, udaljene kao Njujork od Londona pre Titanika. A i Titanik nije daleko kad je u pitanju nega novorođenčeta - barem se tako na trenutke čini. POJAČAJTE NA 35, MAMA I TATA (zašto nam se obraćaju s “mama i tata” kad znaju naša imena?

Nisam stigla ni spoznati da sam majka, kako očekujete da se odazivam na mama?!), ŠTA JE VAMA, PA PROZOR U DEČJOJ SOBI JE OTVOREN - kaže ona i baca se na oberliht ne bi li Titanik, to jest zdravlje mog deteta, uspela usmeriti što dalje od one kobne sante leda. A ja stojim nasred broda, poput Leonardove Rouz, i u tišini mislim: pa nije li odavno dokazano da je upravo nedostatak svežeg vazduha pobio pola čovečanstva još u srednjem veku? Ali ćutim. Jer sam joj zahvalna što će mi previti THE PUPAK, poznatiji i kao SANTA LEDA NAD SVIM SANTAMA. Ovaj prašak koristite?! KO vam je to rekao?!


Pogledajte i Fotografije neopisive ljubavi: Prvi dan majčinstva (FOTO)

Izgleda da smo dete prašili DDT-jem, pomislim ja frapirano, ne usuđujući se reći da smo navedeni medikament u pitanju kupili, dakako, u posebnoj apoteci na kraju grada koja samo za noći punog Meseca prodaje taj prašak neispavanim očevima koji, da bi ga dobili, moraju doneti vlas s glave (čak i ako su ćelavi) - sopstvene, ali i detetove (čak i ako je dete ćelavo, što mnoga jesu). Ćutim i bacam prašak, koji smo platili više od mesečnog grejanja, automatski kroz prozor, bez reči, automatski.

Nažalost, zaboravljam da je zatvoren, pa se on zabije u staklo i prospe po celoj sobi. Psi ga zatim ližu dok se svi ostali, i odrasli i novorođeni, kupamo u sopstvenom znoju na ugodnih i zdravih četrdeset, a ja u mislima citiram skandinavsku pedagogiju koja voli ostaviti decu na ugodnih -5 da spavaju u kolicima. Znojim se ne samo zbog temperature, nego i činjenice da uskoro dolazi moja majka. Čim uđe u stan, kaže da je prevruće i da je dete dehidrirano. Dok psi povraćaju prašak po stanu, pokušavam mami objasniti da smo srećni što je živo, pa makar i dehidrirano, jer ne samo da smo koristili pogrešne proizvode, od kojih su neki bili preskupi (TO kupujete? To je porez na budale, mama i tata!), neki prejeftini (Kakva vam je to verzija najskupljeg ležaja na tržištu? Odakle ste to naručili? Pa taj ležaj nema podnicu od ebanovine!). Moja mama jednom rukom uzima dete dok drugom greje vodu za izdojeno mlijeko.


Pogledajte i 10 neistina o trudnoći i majčinstvu

Ja joj nudim Aventov grejač za bočice, no ona prevrće očima. Možda su je gledali naopačke kad je bila mala, pitam supruga kad ostanemo sami. Naime, i to je zabranjeno, dete bi moglo iščašiti oko. Dojenju ću, naravno, posvetiti posebnu kolumnu. Dajte joj sisu KAD GOD POŽELI. Nemoj ni slučajno kad god poželi, NIKAD NEĆEŠ USPOSTAVITI RITAM. DOHRANJIVALI SU TI JE U BOLNICI?! ZATO I NIJE IZGUBILA NA TEŽINI, GROZNO? IZGUBILA JE NA TEŽINI?! CCC, MAMA, VI STE IZGUBLJEN SLUČAJ. Malo vam je žuta, nije? “Ne, nije... Krv je potpuno u redu...” - procedim ja izgubljeno poput medaljona iz Titanika. Dete mi je žuto, kukovi su premlohavi ili prekruti, ne sećam se više, moramo vežbati svaki dan 5puta100, zatim 6puta500, a nakon toga ćemo videti treba li veštački kuk već sada.

Al to je zbog položaja u materici. Lošeg. Lošoj. Nešto kao samu sebe pokušavam utešiti činjenicom da je čovečanstvo 2preživelo do 2015. bez didaktičnih igračaka, Mocarta u materici i strogo kontrolisane majčine ishrane. Naime, očajna i svesna svih svojih nedostataka, umesto da se srušim u nesvest (ravno u pseću povraćku - a pasa se isto nismo “rešili”, valjda smo ih trebali pustiti uz put na putu prema rodilištu), krenem prema sendviču koji mi je napravio suprug rano jutros. MAMA! - začujem glas mnogih iskusnih žena (kojima sam, paradoksalno, znam, zaista zahvalna do neba što postoje) Okrenem se sad već iskreno zabavljena. VI ĆETE TO POJESTI?! (Videle su luk koji viri iz peciva).

Tuku me po ruci. Ako zagrizem, izazvaću kolike ne samo svom detetu, nego i onom koje se trenutno rađa u Japanu. Zagrizem sendvič. Likovi svih tetki, sestara, babica, dojilja, suseda i drugih majki nestanu. Tu smo, živi i zdravi, već deseti dan. Srećan Božić, kažem bebici. Od svih saveta, samo jedan je bitan: život nije opasan i bićemo OK. Obećava ti - mama.

Izvor: Jutarnji.hr

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.