Dolaskom bebe na svet počinje njen intenzivan rast i razvoj. Iako svaka beba napreduje svojim tempom, razvoj prate karakteristične promene vezane za određene mesece.

Pogledajte nekoliko zabavnih testova kojima ćete moći da pratite napredovanje svoje bebe.

Osećaj pauka

Uzrast:

4-12 meseci

Ekperiment:

Pronađite na internetu, zatim i odštampajte tri različita crteža pauka. Pokažite svojoj bebi crteže bilo kojim redom. Prva slika treba da bude obična ilustracija pauka, druga bi trebalo da bude isti pauk  samo sa drugačije raspoređenim pojedinim delovima tela, dok treća treba da bude pauk čiji su svi delovi tela pomešani.

Hipoteza:

Vaša beba će duže gledati normalnu sliku, nego druge dve.

Istraživanje:

Kada su bebama pokazali ove tri slike u studiji objavljenoj 2007. godine, one su znatno duže bile zagledane u normalnu sliku pauka (u proseku 24 sekunde), dok su u druge dve bile zagledane otprilike 16-17 sekundi. Ovo pokazuje da bebe imaju urođenu sposobnost da identifikuju pauke čak iako ga nikada ranije nisu videle. To je zato što su kroz istoriju pauci bili pretnja za ljudski život, te ljudi imaju urođene instikte za preživljavanje.

Stimulišite bebina čula uz pomoć jednostavnih i zabavnih aktivnosti...

Uzroci i posledice

Uzrast:

2 - 4 meseci

Ekperiment

Stavite bebu u krevetac, a jednu ručicu joj trakom labavo vežite za figurice koje su zakačene iznad krevetića strunom (muzička vrteška...). Iz bezbednosnih razloga, nadgledajte svoju bebu tokom eksperimenta, a kasnije uklonite i traku iz kreveca.

Hipoteza:

Vaša beba će uskoro shvatiti da kako pokreće ručicu, tako se pomeraju i figurice. Svakako, njeni pokreti će varirati u zavisnosti od njenog uzrasta.

Istraživanje:

Istraživači u Japanu 2006. godine sproveli su eksperiment na bebama da bi ispitali kako se njihovo razumevanje uzroka i posledice razvija vremenom. Studija je pokazala da pokreti bebe postaju precizniji sa godinama. Zato i vi svakog meseca možete da ponovite ovaj eksperiment i proverite kako se razumevanje vaše bebe menja.

Želim isto što i ti

Uzrast:

6- 12 meseci

Ekperiment

Stavite dve slične igračke ispred vaše bebe i pustite je da vidi kako uzimate jednu od njih. Kako budete pomerali ruku prema prvoj igrački, neka vaš izraz lica bude negativan, poput mrštenja. Dok uzimate igračku koju zaista želite, smejte se. Vratite nazad igračke i podstaknite dete da uzme jednu od njih.

Hipoteza:

Vaša beba će uzeti igračku za koju ste se i vi opredelili.

Istraživanje:

U studiji iz 2008. godine, grupa sedmomesečnih beba gledala je starije kako se odlučuju između dve igračke. Bebama je potom pružena mogućnost da same izaberu koju igračku žele. Više od polovine (58 odsto) njih izabralo je istu igračku kao stariji, što pokazuje da deca još u najranijem uzrastu usvajaju model ponašanja svojih roditelja.

PageBreak
Foto: Shutterstock

Pokretljivost nogu

Uzrast:

2- 6 meseci

Ekperiment

Zazveckajte igračkom ispred vaše bebe dovoljno blizu da može da je dohvati rukom. Onda je pomerite, kako bi mogla da je dohvati i nožicama.

Hipoteza:

Vaša beba će moći da dodirne igračku nogom mesec dana pre nego što će to moći da učini ručicama.

Istraživanje:

Dugo se smatralo da, kako napreduju, bebe imaju kontrolu nad svojim telom odozgo prema dole. Međutim studija rađena 2004. godine pokazuje da to nije tako. Kukovi imaju veći obim pokreta od ramena, tako da će vašoj bebi biti lakše da prvo pomeri nožice - što znači da može da savlada motorne veštine ranije.

Odgovor pod pritiskom

Uzrast:

0- 6 meseci

Ekperiment:

Stavite bebu na leđa, a potom lagano pritiskajte svojim palčevima njene dlanove. Zadržite dve sekunde.

Hipoteza:

Vaša beba će otvoriti usta.

Istraživanje:

Istraživanja su pokazala da većina beba ima reakciju, poznatiju kao Babkin refleks, kada se primenjuje pritisak na dlanovima. Nazvan po ruskom istraživaču, Babkin refleks ima praktičnu upotrebu za roditelje – ukoliko vaša beba neće da jede samo joj pritisnite dlanove.

Izraz lica

Uzrast:

6- 24 meseci

Ekperiment:

Stavite bebu na visoku stolicu i provedite par trenutaka pored nje smejući se, pevajući i glupirajući se. Onda na kratko okrenite glavu. Kada je ponovo pogledate, neka  vaš pogled bude neutralan.

Hipoteza:

Vaša beba će biti nasmejana sve dok ste i vi. Ali uskoro će postati zbunjena vašim postupkom, pa će se verovatno namrštiti, zevati ili čak i zaplakati. Međutim, ako započnete ponovo interakciju sa njom, ona će opet da se smeje. 

Istraživanje:

Ovaj eksperiment pokazuje da čak i male bebe imaju osnovno razumevanje o tome kako socijalna interakcija funkcioniše, kao i da mogu da povežu izraze lica sa osećanjima. Zato koristite odgovarajuće izraze lica u komunikaciji sa njom. Često mališani nisu svesni da li će nekoga da povrede ako ga ujedu ili udare, pa slobodno pokažite da vas je zabolelo.