Bolna priča majke koja je izgubila blizance: Izmlazala sam mleko, samo u rukama nisam držala svoje bebe

Kada su Žaklin Hoj i njen suprug otkrili da je njena treća trudnoća blizanačka, malo je reći da su bili šokirani jer ni jedno ni drugo u svojoj porodici nisu imali blizance. Nakon prvobitnog šoka, uzbuđeni i srećni počeli su da prave planove i da se organizuju kako bi spremni dočekali svoje mališane.

Čim su otkrili pol, par je odlučio da se dečaci, identični blizanci, zovu Vilijam i Henri. I sa njih dvojicom sve je bilo uredu do tog dana...

Jednog jutra, kada je trudnoća bila već blizu kraja, Žaklin se osećala drugačije. U tom trenutku bila je u trideset i sedmoj nedelji trudnoće, a izazivanje porođaja indukcijom bilo je planirano za nekoliko dana. 

"Videla sam dva dečaka nekoliko dana ranije na ultra zvuku. Ritali su se, a otkucaji srca su bili normalni", rekla je Žaklin za roditeljski portal Popsugar. "Nije bilo nikakvih indikacija da će se završiti tako kako se završilo", dodala je.

Žaklin je objanila da se njena trudnoća vodila kao visoko rizična jer su u pitanju blizanci, ali je lekari na pregledima nikada nisu tako tretirali. Sve dok se jednog ponedeljka nije vratila kući nakon što je ostavila starijeg sina u školi, i primetila da su njene bebe neobično mirne. 

"Popila sam čašu ledne vode i legla na kauč, jer sam ih tako najčešće osećala. Nakon sat vremena više nisam bila sigurna da ih osećam uopšte. Odjednom sam osetila jaku mučninu, pa sam pozvala bolnicu i najavila svoj dolazak."

Dok se mučila da pronađe ostkucaje srca, babica nije bila mnogo uzrujana jer je poznato da je to malo teži posao kada su u pitanju blizanci. Međutim kada je to pokušao ginekolog-akušer, nakon nekoliko minuta, saopštio je poražavajuće vesti. Henri je preminuo. 

"Nekontrolisani bol obuzeo je moje telo. Osećala sam se kao da sam zarobljena u košmaru i da moram da se probudim. Ali nisam mogla da pobegnem", rekla je Žaklin.

Lekar je pronašao Vilijamove otkucaje srca i posalo me na hitan carski rez.

"Sećam se da sam ležala na operacionom stolu , a imala sam osećaj da trideset ljudi nešto radi po mom telu, i govore mi da je sve u redu i da nastavim da dišem", opisala je svoje iskustvo tužna mama. 

"Sve vreme samo sam želela da vičem i vrištim - ćutite samo učinite da ova bol nestane!", seća se ovog bolnog trenutka mama Žaklin.

Kada je počela da se budi nakon operacije, prvo što je čula bio je plač njenog muža. Odmah je shvatila o čemu se radi, i nije želela da otvara oči, da ono što sluti ne postane stvarnost. Znala je da čim otvori oči moraće da se suoči sa vešću da ni Vilijam nije uspeo da preživi. 

"U nedelji koja je usledila imala samo pitanja, previše bola i neopisivu bol u srcu. Sećam se da mi je neko jednom rekao -'Nećeš znati šta je ljubav dok ne budeš imala dete'. Ne zanm da li se slažem se sa tim, ali vas uveravam i znam da ne znate šta znači slomljeno srce dok ne izgubite dete."

Nakon tragičnog kraja trudnoće, Žaklin kaže da je svaki dan jednako težak. Objasnila je i da njeno telo nije znalo da su njene bebe umrle, pa je morala da nauči kako da zaustavi mleko koje je nadolazilo. 

"Izdajala sam mleko, samo u rukama nisam držala svoje bebe", završava svoju srceparajuću priču mama Žaklin.

Kako kaže, ponekad je ona stena svom mužu, ponekada on njoj, i stena i kamne za koji se čvrsto drži i zajednopokušavaju da se oporave.

Nije otkriven uzrok smrti bebe Henrija, a Vilijam je preminuo jer je sa njim delio placentu. 

Žaklin i njen suprug postali su ambasadori Australijske Fondacije za roditelje mrtvorođene dece, i pomažu porodicama koje su se suočile sa istim gubitkom i bolom.