Društveni život beba: Kada su detetu potrebni drugari?

Od trenutka kada se rodi, beba počinje da reaguje na svoju okolinu, a pre svega na majku. Ona će od samog početka da prepoznaje vaš glas, a uskoro ćete primetiti da vam se raduje kad vas ugleda. Međutim, proći će dosta vremena od trenutka rođenja do momenta kada će biti u stanju da formira odnose sa nepoznatim osobama, kao što su - na primer, drugari.

Na samom početku bebe mamu doživljavaju kao deo sebe. Devet meseci provedenih u maminom stomaku, neprestano slušanje njenih otkucaja srca, njenog glasa, kao i toplina majčinog zagrljaja koju osete kad se rode, čine da se beba oseća kao jedno sa mamom. Tek kako vreme bude odmicalo beba će početi da shvata da je nezavisno biće. Uprkos tome emotivna veza sa majkom ostaje jednako jaka kao na početku.

Od trećeg do šestog meseca

Osim komunikacije plačem, beba u ovom periodu počinje da više komunicira osmesima. Kada želi da uspostavi kontakt sa vama, ona će vam se nasmejati i istovremeno „guknuti“. Obavezno joj uzvratite osmeh i nastavite komunikaciju kroz igranje sa njom. Svaki susret sa drugim ljudima čini bebu srećnom, a svaki novi lik joj je interesantan. Ipak, i dalje niko nije ni približno tako važan kao mama i tata. Zato, koliko god da se obraduje drugim ljudima, entuzijazam koji pokazuje u komunikaciji sa roditeljima je neuporedivo veći. To je ujedno i znak da oseća povezanost i bliskost sa vama. Inače, beba sada prepoznaje i reaguje kada izgovorite njeno ime.

Prihvatanje novih ljudi

Neke bebe su socijalnije od drugih, pa će se smeškati kada ugledaju bilo koje novo lice. One od ranog uzrasta pokazuju interesovanje za nepoznate ljude i za uspostavljanje komunikacije. Sa druge strane, ima i beba koje su mnogo više usmerene na komunikaciju sa roditeljima, a nove osobe ih ne zanimaju. Nije pravilo da će bebe koje su od starta više zainteresovane za druge osobe biti socijalnije u starijem uzrastu, ali je to ipak vrlo verovatno.

Od šestog do devetog meseca

Zanimljivo je da i bebe koje su donedavno bile zainteresovane za uspostavljanje kontakta sa novim ljudima, u ovom uzrastu preferiraju komunikaciju sa roditeljima, pre svega sa majkom. Naime, počev od šestog meseca, kod beba se povremeno javlja strah od razdvajanja (separation anxiety). Dokle god traje ta faza, svako razdvajanje od mame je za bebu pomalo traumatično, odnosno tako može da izgleda kada se posmatra sa strane.

Kontakt sa drugarima

Beba sada uživa da se igra sa vama, a naročito su joj zanimljive igre skrivanja. Međutim, i deca njenog uzrasta joj postaju sve zabavnija, pa ćete primetiti da uspostavlja kontakt tako što pokušava da se približi drugoj bebi, ili - ako joj je ona dovoljno blizu - da joj otme igračku. Ipak, igra sa drugarima se još uvek više svodi na paralelno nego na zajedničko igranje. Bebe se međusobno "odmeravaju", posmatraju kako se koja igra, a često i imitiraju jedna drugu, ponavljajući zvukove i osmehe. Doduše, najviše se zanimaju sopstvenom igrom.

Od devetog do dvanaestog meseca

Pred kraj prve godine, bebe često deluju asocijalno. Zvuči paradoksalno, ali vrlo često se dešava da beba koja je do devetog meseca bila društvena, najednom odbija da ostane sama sa bilo kim osim sa roditeljima. Tada često plače kada mama izađe iz sobe, ili ako se nađe u naručju neke osobe sa kojom se ne oseća sigurno. Dešava se čak da ni tata ne može da je umiri, i da je jedina osoba pored koje je mirna - mama. Srećom, u pitanju je prolazna faza, koja je najintenzivnija između 10. i 18. meseca.

Razvija se saosećajnost

Kako se približava prvoj godini, beba sve više prepoznaje tuđa osećanja, pa tako intenzivno reaguje na tuđa raspoloženja. Kada su bliski ljudi vedri i pozitivni i ona će pokazivati dobro raspoloženje. S druge strane, može da se uznemiri kada odrasli viču ili su nervozni. To je još jedan od znakova da počinje da saoseća, odnosno da reaguje na okruženje. Kroz saosećajnost beba razvija svoju sposobnost za građenje odnosa sa drugima.

Tekst: Manja Perić Mitić