Letnje dane treba iskoristiti za maksimalni boravak pored vode, bilo da je u pitanju more, reka, jezero ili bazen, što zbog rashlađivanja, što zbog plivanja i rekreacije. Na žalost, pored uživanja, postoje i one manje lepe strane kupanja u bazenima i kupalištima, o kojima treba znati i zaštititi se od njih. To su fizički rizici (opasnost od povređivanja u vodi, sunčanice, i sl), hemijski rizici (prisustvo raznih hemijskih materija u vodi) i mikrobiološki rizici.

Šta sve treba da znamo kada su u pitanju mikrobiološki rizici?

Mikrobiološki rizici predstavljaju izloženost patogenim mikroorganizmima, koji mogu da izazovu određene zdravstvene tegobe, a koji se u organizmu kupača mogu naći na sledeći način:

  • Unošenjem zagađene vode preko usta i sluzokože organa za varenje (gutanjem vode zaražene bakterijama ili virusima) - mogu da nastanu crevne infekcije praćene stomačnim tegobama, povišenom temperaturom, povraćanjem i/ili prolivom, uz moguću pojavu komplikacija u vidu seroznog meningitisa, koja se, obično, javlja u blažem obliku
  • Zbog zadržavanja nečiste vode u spoljašnjem ušnom kanalu, naročito kod prisutnih oštećenja kože ušnog kanala zbog nestručnog čišćenja štapićem za uši - dolazi do upale spoljašnjeg uha
  • Sluzokoža mokraćno-polnih organa može da bude ulazno mesto raznim mikroorganizmima koji mogu da izazovu infekcije tih organa
  • Udisanjem vodenog aerosola ili prilikom zagrcnjavanja - nastaju infekcije disajnih organa
  • Preko kože (pojava gljivične, bakterijske i virusne infekcije kože) i vidljive sluzokože (naročito očiju - dolazi do pojave tzv. bazenskog konjunktivitisa)

Koje grupe kupača posebno treba da vode računa na kupalištima?

Kako su uzročnici infekcija u vodi jako razređeni, količina vode koja se pri kupanju popije mala, a zdrava koža odraslih i starije dece predstavlja dobru barijeru ulasku uzročnika, može se reći da su rizicima od infekcije na kupalištima posebno izložena deca ispod tri godine starosti, naročito mališani do godinu dana (kako zbog neotpornosti, tako i zbog načina njihovog kupanja, koji pogoduje nastanku infekcija - sedenje u plitkoj vodi, gutanje vode, zagrcnjavanje).

Zdravlje dece: Rešenje za pet (loših)posledica plivanja



U drugu grupu spadaju osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, rekovalescenti, osobe koje imaju oštećenja kože ili sluzokože... Rizik od zaražavanja je utoliko veći ukoliko je vodena površina manja i slabije protočna, pa se postiže veća koncentracija patogenih mikroorganizama.


Koji faktori povećavaju rizik za nastanak infekcija?

Potencijalni dodatni rizici su:
● Veliki broj kupača u odnosu na kapacitet bazena ili kupališta
● Visoka temperatura vode
● Nehigijensko ponašanje kupača (nepoštovanje dezo-barijere za stopala, nekorišćenje tuševa i toaleta)
● Dugotrajan boravak u vodi, pogotovo sedenje u plitkoj vodi
● Gutanje vode
● Ronjenje, naročito otvorenih očiju, bez zaštitnih naočara ili maske
● Kupanje dece mlađe od tri godine, kao i posebno osetljivih osoba
● Neredovna kontrola kvaliteta i higijenske ispravnosti vode od strane nadležnih službi
● Nesprovođenje nadzora nad primenom higijenskih mera kod kupačaPageBreak


Koliko je kupanje u moru bezbedno?

More predstavlja najsigurniju prirodnu vodenu površinu, čemu doprinosi i prisustvo morske soli. Prilikom kupanja na moru treba voditi računa o zaštiti od sunčevog zračenja, tako da se ne preporučuje izlaganje suncu u periodu od 10 do 16 časova, a savetuje se zaštita glave i očiju, kao i korišćenje sredstava sa zaštitnim UV faktorom. U toku dana je moguće povremeno nanošenje nečistoća talasima i tada treba izbegavati boravak u vodi.

A u rekama i bazenima?

Kvalitet rečne vode, koja je protočna, podložan je promenama za kratko vreme, tako da je potrebno poštovanje preventivnih mera, kao i praćenje obaveštenja o oceni kvaliteta vode - na osnovu laboratorijskog praćenja službi nadležnih zavoda/instituta za javno zdravlje.

Saveti za kupanje dece u kućnim bazenima

Svi bazeni se pune vodom iz gradskog vodovoda, ali zbog mogućnosti kontaminacije bazenske vode od strane kupača, vrši se dodatna dezinfekcija hlornim preparatima, kao i redovno održavanje bazena i prečišćavanje vode, u cilju postizanja propisanog kvaliteta vode.

Koje su mere prеdоstrоžnоsti prilikоm kupаnjа?

♦ Pоštоvаti higiјеnskа pravila prilikom kupаnjа u bаzеnimа (tuširаnjе prе ulаskа u bаzеn, prolazak kroz dezo-barijeru, odnosno bazenčić sa tečnošću za dezinfekciju stopala, korišćenje sanitarnih prostorija, pranje ruku posle toaleta)
♦ Izbеgаvаti dа vоdа uđе u ustа i da se proguta prilikom kupanja u bazenu, jezeru i na drugim kupalištima
♦ Izbеgаvаti dа sе glеdа u vоdi bеz nаоčаrа ili mаskе zа plivаnjе/rоnjеnjе, po izlasku iz vode isprati lice čistom vodom
♦ Izbеgаvаti skаkаnjе, prskаnjе, gurаnjе pоd vоdu i sličnо
♦ Izbegavati predugo zadržavanje u vodi
♦ Тuširаti sе čistоm vоdоm nаkоn izlаskа iz vоdе, оdnоsnо nа krајu kupаnjа, а kоd kućе sе pоnоvо оkupаti tоplоm vоdоm i sаpunоm
♦ Nаdzirаti mаlu dеcu dоk sе kupајu
♦ Na bazenu ili plaži obavezno nositi papuče (na primer, kada idete pod tuš, u toalet, da kupite sladoled...)
♦ Koristiti isključivo svoj peškir, a iznajmljene ležaljke i dušeke obavezno prekriti svojim peškirom, izbegavati sedenje na pločicama, tuđim peškirima i „golim“ ležaljkama, ne sedeti na vlažnom pesku zbog mogućeg bakterijsko-parazitarnog zagađenja obale
♦ Izbegavati prisustvo životinja na plaži
♦ Informisati se o nivou rizika po zdravlje kupača na osnovu laboratorijskih analiza stručnih službi nadležnih instituta/zavoda za javno zdravlje


Tekst: dr Ljiljana Jovanović, specijalista epidemiologije