"I sam sam bio dete kada si se rodila. Imao sam 18 godina, tek sam završio svoju brucošku godinu na koledžu, jedva sam mogao da obezbedim hranu, a još manje dom i negu kakva ti je tada bila potrebna. Pokušao sam da budem dobar tata, kunem ti se. Ali znam da se nisam trudio dovoljno. Moja nezrelost, sebičnost i glupost bile su prejake da bi se prevazišle", počinje Holms svoje pismo.

Ovaj novinar je danas veoma uspešan u svom poslu, oženjen je i ima još jednu ćerku. Sada kada je, kao zreo čovek, u prilici da svojem mlađem detetu bude brižan i odgovoran otac, još više žali što njegova starija ćerka nije mogla da od njega dobije istu pažnju i podršku.

"Danas sam prinuđen da kažem – izvini", iskren je ovaj tata.

"Verovatno ni ne shvataš da mi je tvoja milost pomogla da pronađem utehu", piše Holms i objašnjava da je to što ga je ćerkica pustila u svoj život, iako je za nju uvek bio neznanac koji živi u nekom drugom gradu, veoma dragoceno za njega.

"Nikada nisi pokazala da si ljuta na mene ili ogorčena, uprkos bezbrojnim koncertima, rođendanima, raspustima i odbojkaškim utakmicama koje sam propustio. Naš odnos je jedan od najvažnijih u mom životu", kaže Ti Džej Holms i napominje da ga je majka, zbog njegove patnje što nije dobar otac svojoj starijoj ćerki uvek tešila rečima: "Sve što možeš da uradiš je... sve što možeš da uradiš".

"Na neki način, ti i ja smo odrasli zajedno", zaključio je tata. "Iako sam siguran da si ti mnogo više doprinela mom odrstanju, nego ja tvom. Podstakla si me. Bio sam motivisan da te učinim ponosnom i da te podržim na najbolji način koji znam. Bez tebe, ko zna gde bih bio..."