Uputstvo za pravilno gledanje crtaća

Na samom početku, crtani filmovi su bili znatno jednostavniji. Likovi su sporije govorili i sporije se kretali, a u pojedinim zemljama - poput Švedske, čak su postojali i statični prizori. Moderni crtani filmovi više ne prate razvoj deteta: prizori se brzo smenjuju, boje i zvukovi su sve intenzivniji i agresivniji. Crtaći koji su u današnje vreme dostupni deci, kao što su: Ben 10, Majstor Meni, Majstor Bob, Fifi, Mikijeva kuća zabave, Automobili, Transformersi, Pepa prase, kao i večni Diznijevi crtani filmovi - imaju i pozitivne i negativne strane.

Razumljivo, pojedini od njih deluju pozitivno na decu, čak mogu da ih nauče raznim stvarima. Na primer, neki su predviđeni da podstiču proširenje dečjeg rečnika, u pojedinim se mališani uče rečima nekog stranog jezika ili da uče brojeve, da razlikuju boje, da se upoznaju sa različitim voćem, povrćem i slično.

Brojne ankete i istraživanja pokazuju da predškolska deca provedu između dva i pet sati tokom dana gledajući crtane filmove!? Međutim, preporuka za decu mlađeg školskog uzrasta je da ne gledaju televiziju i crtane filmove više od dva sata dnevno, a što je dete mlađe - to vreme bi trebalo da se smanjuje.

Deca uzrasta do dve godine ne bi uopšte trebalo da gledaju televiziju i crtane filmove. Stručnjaci smatraju da ona u tom dobu sadržaje na televiziji doživljavaju kao zbunjujući skup boja, zvukova i slika. Deca ne razumeju sadržaj, a s obzirom da prosečan prizor na televiziji traje između pet i osam sekundi, ona jednostavno nemaju dovoljno vremena da shvate o čemu se zapravo radi. Televizija utiče na socijalni, emotivni i kognitivni (saznajni) razvoj deteta, ali ne postoji „obrazovni program“ za mališane ovog uzrasta. Deca najviše reči nauče u interakciji (međusobnom odnosu) sa roditeljima. Inače, između druge i treće godine, deca ne razlikuju stvarnost od televizijskih ili filmskih slika.

U trećoj godini života, deca razumeju da likovi koji se pojavljuju u crtanim filmovima nisu stvarni, ali veruju da žive u televizoru.

U četvrtoj godini, deca počinju da razlikuju stvarne i crtane likove, ali se još uvek bore sa razlikovanjem koji gde pripada, dok u petoj godini i dalje nisu sposobna da prate određene radnje u celosti.

Od sedme do osme godine, neka deca ne mogu da zadrže pažnju niti da prate film duže od 30 minuta, dok u desetoj godini često imaju teškoća u razlučivanju kadrova i scena.

Kako nasilne scene deluju na decu

Crtani filmovi kao što su Bakugan, Zmajeva kugla (Dragonball), Pink Panter, Ben 10 i slični - imaju elemente agresivnog ponašanja. Oni nose poruku da najjači uvek pobeđuju, pa deca usvajaju vrednosti prema kojima je ovaj svet opasan i loš. Osim toga, nasilne scene koje gledaju, deca neretko pokušavaju da kopiraju. Takođe, kod pojedine dece može da se javi strah ili noćne more u kojima su žrtve nekog nasilja. Ili, pak, mogu da postanu potpuno ravnodušna prema nasilnim scenama - ako su duže izložena takvim sadržajima.

Kako postupiti - pravilo pet "nikada"

Nikada ne gledati crtane filmove...

1. ...rano ujutru

Ako je prva stvar koju deca tada vide crtani film, velika je verovatnoća da neće moći dovoljno pažljivo da prate nastavu ili neke druge zahtevnije aktivnosti.

2. ...nakon vremena za odlazak na spavanje

Ova vrsta adrenalinskog: „Laku noć“ nije dobra, jer to znači da ne postoje granice kada deca treba da idu na spavanje, pošto su previše uzbuđena da bi uopšte legla u krevet.

3. ...tokom obroka

Obroci su retki trenuci kada je cela porodica na okupu, kada je moguć neformalan, opušten razgovor, dok se sa gledanjem crtanih filmova takvi trenuci gube.

4. ...u dečjoj sobi

Bilo kakvi elektronski uređaji bude decu umesto da ih pripreme za noć.

5. nikada ne kažnjavajte dete zabranom gledanja crtanih filmova

Zabranom se postiže suprotan efekat: pojačava se želja za gledanjem. Potrebno je odrediti i poštovati pravila o vremenu kada se gleda određeni film.

Dobre strane televizije

Srećom, postoji i niz pozitivnih uticaja televizije na dete - svakako, uz uslov da gleda dečji program, edukativne emisije, primerene animirane filmove, dokumentarce... Televizija pruža informacije o životu i svetu u kojem živimo, što ne podrazumeva uvek loše stvari. Takođe podstiče razvoj intelektualnih sposobnosti - poput slušanja, razumevanja i pamćenja. Deci približava slova i čitanje, kao i strane jezike. Ako primetite da dete pokazuje zanimanje za određeni strani jezik, podstičite to i na razne druge načine. Pomoću kvalitetnog televizijskog programa - dete širi svoje horizonte, upoznaje ljudske vrednosti i raznolikosti.

Tekst: Petra Zaharan