Suzan Halam, profesorka muzičke psihologije, bila je na čelu studije koja je ispitivala uticaj klasične muzike na dalji razvoj deteta kroz seriju eksperimenata razvijenih od strane kompanije “Apollo Music Projects”. Naime, eksperimenti su se, zapravo, sastojali od programa koji su podrazumevali upoznavanje mališana uzrasta od sedam do deset godina s ovom muzikom i njenim kompozitorima.

Program je sačinjen tako da je svaka grupa učesnika bila u prilici da prisustvuje časovima prilagođenim uzrastu dece, pri čemu su se upoznavale s različitim instrumentima i muzičkim konceptima. Muzičari bi, pre sviranja, objasnii mališanima na šta bi trebalo obratiti pažnju, a nakon koncerata su razgovarali s njima o muzici i instrumentima. U programu kompanije “Apollo Music Projects” učestvovalo je 4.500 dečaka i devojčica, dok je koncertima I razgovorima prisustvovalo ukupno 22.000 mališana.

Rezultati do kojih su istraživači došli pokazali su da klasična muzika ima iznenađujuće blagotvorno dejstvo na razvoj socijalnih veština kod dece. Mališani koji su je slušali kao mlađi pokazali su bolju sposobnost za slušanje osećanja i potreba drugih, a poznato je da su takva deca oštroumnija i da imaju niži rizik za nastanak demencije u kasnijem toku života.

Takođe, nastavnici koji su pratili razvoj mališana za vreme trajanja programa u okviru kog je ovo istraživanje sprovedeno primetili su napredak u poznavanju maternjeg jezika (engleskog) kog dečaka i devojčica koji su učestvovali u studiji.

Najzanimljivij rezultati do kojih je tim profesorke Halam došao su oni koji pokazuju da slušanje muzike različitih kompozitora utiče na različite aspekte života: autori poput Dmitrija Šostakoviča, Feliksa Mendelsona i Ravela mogu unaprediti ponašanje deteta važno za socijalnu interakciju s drugima i učiniti ga pažljivijim “slušačem”, dok muzika koju su komponovali MOcart i Betoven poboljšavaju koncentraciju i podižu nivo samodiscipline deteta.