Napadi panike u trudnoći

Iako za mnoge žene trudnoća predstavlja čaroban period, moguće je da se jave napadi panike, koji se ponekad snažno ispoljavaju i koji su, suprotno uvreženom mišljenju, prilično česti u trudnoći.

Napadi panike su, zapravo, periodi intenzivnog mentalnog stresa u kombinaciji sa stvarnim fizičkim simptomima. Ukoliko se češće javljaju, mogu veoma da zabrinu buduće mame. Javljaju se čak i kod žena koje nikada ranije nisu imale napad panike, a individualno je da li će se javiti samo jednom ili više puta. Napadi panike nisu opasni sami po sebi, ali izazivaju veliki strah kod trudnica - pre svega zbog bebinog, ali i sopstvenog zdravlja.

Najčešći simptomi napada panike su:

- ubrzano lupanje srca

- bolovi ili neprijatnost u grudima (stezanje)

- teškoće sa disanjem (osećaj gušenja)

- drhtanje ili trešenje

- senzacija utrnulosti ili trnjenja (obamrlost udova)

- probadanje po telu

- jak osećaj toplote ili hladnoće

- intenzivno preznojavanje

- mučnina ili bolovi u stomaku

- vrtoglavica, nesvestica, nesigurnost

- intenzivan strah u vezi gubitka kontrole nad svojim ponašanjem

- preplavljujući strah.

Kada se napadi javljaju i koliko traju?

Napad može da se dogodi bilo kada, čak i za vreme sna. Generalno, kratko traje (pet do dvadeset, eventualno trideset minuta), a vrhunac obično doseže za desetak minuta. Međutim, pojedini simptomi koji ga prate mogu da se zadrže mnogo duže. Moguće je i da simptomi ne traju dugo, da se stišaju nakon nekoliko minuta, ali da se u kratkom roku ponove i po nekoliko puta, pa da buduća mama pomisli kako je to jedan te isti napad. Inače, mnoge trudnice za devet meseci dožive samo jedan napad panike (koji se više nikad ne ponovi), eventualno dva, dok su kod drugih češća pojava. Dešava se i da se napadi panike uopšte ne jave u prethodnim trudnoćama, a da u narednim budu konstantni, čak da ometaju sposobnost normalnog funkcionisanja trudnice. Moguće je i da se jave nakon nekog težeg životnog iskustva ili tokom izuzetno stresnog razdoblja. Jedan od razloga njihove učestalosti u današnje vreme je sve brži tempo života, a time i veća izloženost stresu.

Zašto se javljaju?

Igra hormona

Faktori koji utiču da dođe do napada panike se razlikuju od osobe do osobe, to je individualno. Ipak, generalno gledajući, hormonalne promene su najznačajniji razlog za pojavu napada panike tokom trudnoće. Kada telo prolazi kroz ogromna kolebanja hormona, posebno kada je reč o progesteronu, napadi panike se češće javljaju. Jer, hormoni i te kako utiču na emocionalnu kontrolu.

Uznemirenost zbog zdravlja

Iako se ne smatra „pravim“ uzrokom napada panike, jedan od faktora koji dovodi do njih jeste preosetljivost kada je u pitanju zdravstveno stanje. Naime, kod trudnica koje previše vremena provode usmerene na to kako se fizički osećaju, kao i na razmišljanje o postojećim i mogućim promenama, mnogo ćešće se javljaju napadi panike. One su stalno preopterećene kako će da se odvija njihova trudnoća. Takođe, simptomi koji prate napade panike mogu da izazovu zabrinutost od drugog napada, kao i da li su to uopšte napadi panike ili znakovi da nešto nije u redu sa trudnoćom. Tako se stvara začarani krug.

Prethodni napadi panike

Vrlo je verovatno da će žene koje su imale napade panike u ranijem periodu biti podložnije njima u trudnoći. Ponekad je dovoljan jedan traumatski događaj da izazove napad, obično kada se trudnica nađe u sličnim traumatskim okolnostima. Trudnice su često ranjive i nakon preležane bolesti, ili posle dužeg perioda depresije.

Genetika

Prvi napad, inače, može da izazove prethodna dugoročna izloženost stresu, a ima naznaka i da bi moglo da se radi o genetskoj sklonosti.
PageBreak

Koliko je to opasno?

Zbog jakog lupanja srca, trudnice ponekad pomisle kako će da dobiju srčani udar.

Međutim, napadi panike nisu opasni po zdravlje. Zapravo, sastavni su deo telesne "odbrane", koja uzrokuje pojačano lupanje srca (ono pumpa veće količine kiseonika u udove, kako bismo mogli da se što pre izvučemo iz potencijalno opasne situacije).

Često je prisutan i strah od onesvešćivanja. Ali, da bi do toga došlo, mora da padne krvni pritisak, dok je kod panike obrnuta situacija. Činjenica je da se neće dogoditi ništa ukoliko ste fizički zdravi, pa zato nema razloga za brigu. Oprez je potreban jedino ako buduća mama već ima neki srčani problem, boluje od dijabetesa, astme ili druge ozbiljnije bolesti. Takođe se preporučuje preventivna poseta lekaru ako štitna žlezda pokazuje znakove preterane aktivnosti - jer to može da dovede do uznemirenosti i osećaja teskobe, a time i do napada panike.

Kako da pomognete sebi u slučaju napada?

- Fokusirajte se na sopstveno disanje ili na neki konkretan detalj u okruženju (na primer na bilo koji predmet i razmišljajte o tome od kakvog je materijala napravljen, kakve su mu konture i slično... tako ćete skrenuti svoju pažnju sa onoga što vas muči).

- Usmerite pažnju na konkretne fizičke pokrete i aktivnosti, jer će vam to odvratiti pažnju od emotivne reakcije (razgovarajte, pevajte, pratite svoje pokrete).

- Pokušajte da kontrolišete misli (pošto su one uzrok najvećeg broja paničnih napada) - usredsredite se na njihovu pozitivnu promenu. Ponavljajte u sebi, na primer: „Ovo će brzo da prođe“, „Dobro mi je“, i slično.
- Rashladite se: napade panike često prati jak osećaj vrućine, posebno u predelu vrata i lica. Mokra maramica može da ublaži tu neugodnost.

Kada, ipak, treba otići kod lekara?

Ukoliko smetnje predstavljaju značajno opterećenje za svakodnevno funkcionisanje, treba se javiti lekaru. Ponekad je potrebna psihoterapijska metoda - najčešće se primenjuje kognitivno-bihejvioralna tehnika. Kada se vaše stanje nakon terapije stabilizuje, i strahovi vezani za trudnoću i period nakon porođaja će biti značajno manji.

Snežana Damnjanović Mitić