Kada i kako se radi amniocenteza

Od trenutka kada žena sazna da je u drugom stanju kod nje se smenjuju trenuci sreće, ali i strepnje. Da li će biti sve u redu sa trudnoćom, da li će beba biti zdrava, kako će se završiti porođaj? Kako bi se buduće mame umirile važno je da redovno posećuju svog ginekologa i obavljaju neophodne kontrole

U niz metoda kojima se kontroliše zdravlje ploda, spada i amniocenteza. O tom vidu kontrole smo razgovarali sa dr sci. med. Vojom Živanićem iz bolnice "AnaLife".

Kada se radi, u kojoj nedelji trudnoće?

- Genetska amniocenteza se radi između 16. i 18. nedelje trudnoće. Kroz analizu kariotipa ploda, odnosno broja i strukture hromozoma, dobijamo odgovor da li ima hromozomskih anomalija.

Da li trudnica sama odlučuje da se podvrgne amniocentezi, ili dobija sugestiju i uput lekara koji joj vodi trudnoću?

- Trudnica donosi odluku da li da radi amniocentezu ili ne, i to zajedno sa partnerom - uz savet lekara, uključujući i konzilijum za fetalne anomalije. Odluku nije lako doneti, pa je zbog toga za trudnicu veoma važno da od svog ginekologa dobije informacije o detaljima koji se tiču same intervencije.

U kojim ustanovama se radi amniocenteza?

- U ustanovama registrovanim za ginekologiju, a izvodi je lekar specijalista ginekologije i akušerstva. U bolnici „AnaLife“, amniocenteza se radi od 16. do 19. nedelje, a rezultat je gotov za osam do deset dana.PageBreak

Na koji način se obavlja?

- Amniocenteza se radi pod kontrolom ultrazvuka. Posle detaljno dezinfikovane kože stomaka, pod kontrolom ultrazvuka se u prazan prostor pored bebe (ne dodirujući bebu) uvodi tanka igla, i izvlači mala količina plodove vode - 18 do 20 kubika u špric, nakon čega se igla vadi. Uklonjena plodova voda će se nadoknaditi prirodnim putem.

Da li je postupak bolan za trudnicu?

- Amniocenteza nije bolna, trudnice je više opisuju kao neprijatnost. To nije neobično, posebno ako se zna da je celokupna intervencija praćena zabrinutošću i strahom buduće majke da zbog intervencije ne izgubi bebu.

Da li amniocenteza može da dovede do nekih komplikacija? Da li je štetna za bebu?

- Amniocenteza jeste agresivna, odnosno invazivna metoda. Postoji određen stepen rizika od pobačaja zbog same intervencije - na 200 amniocenteza se izgubi jedna trudnoća. Nije jasno zašto se to dešava. Može da dođe do oticanja plodove vode, do infekcije, povrede iglom. Stoga amniocenteza ne bi trebalo da se radi ako za to ne postoji razlog. Zašto bi se ugrožavala trudnoća bez razloga?

Pravilo da trudnice koje imaju preko 35 godina treba obavezno da urade ovu intervenciju, više ne važi. Svim trudnicama, pa i onim starijim od 35 godina, ginekolog treba da ponudi jedan od testova za skrining na hromozomopatije. To su: ultrazvuk od 11. do 14. nedelje gestacije sa merenjem NT (nuhalne translucence), i Dabl test iz krvi trudnice. U slučaju da nije urađen skrining u prvom trimestru, trudnica treba da uradi ultrazvuk (genetski sonogram drugog trimestra) i Tripl ili Kvadripl test iz uzorka krvi.

U kojim slučajevima se trudnici preporučuje amniocenteza?

- Preporučuje se kada rezultati testova iz krvi trudnice pokažu rizik veći od 1:250, kada na ekspertskom ultrazvuku lekar pronađe znake za hromozomske anomalije, ako je žena u prošlim trudnoćama imala neku hromozomsku anomaliju, i ukoliko u porodici ima genetskih poremećaja. U slučaju da ginekolog smatra da je potrebno uraditi amniocentezu, uputiće buduću mamu na genetski konzilijum.

Zbog čega se, kada se kaže anomalija, najčešće misli na Daunov sindrom?

- Zbog toga što je u poslednjih nekoliko godina, zbog napretka u načinu dijagnostike, ta anomalija u žiži interesovanja javnosti. Ipak, radi se o retkom poremećaju. Otprilike se na 500 do 700 porođaja rodi jedan mongoloid.

Da li amniocenteza daje pouzdan odgovor na pitanje da li je sa bebom sve u redu?

- Zabluda je da amniocenteza daje odgovor na sve. Kamo sreće da je tako! Prvo, amniocenteza nije intervencija bez rizika. Uloga ginekologa je da trudnici objasni koji su rizici da beba ima poremećaj hromozoma, ali i rizici da zbog same intervencije izgubi trudnoću. Sa druge strane, amniocenteza i slični invazivni postupci (biopsija čupica posteljice, kordocenteza) praktično otkrivaju samo poremećaje hromozoma ploda (u okviru kojih je Daunov sindrom daleko najčešći). Međutim, te malformacije čine samo oko 20-25 odsto anomalija ploda. Za dijagnozu svih ostalih anomalija koje je moguće otkriti u trudnoći, neophodni su detaljni ultrazvučni pregledi ploda. Prema tome, relativno česta rečenica trudnice koju čujem u kliničkoj praksi: "Da uradim amniocentezu, pa ću znati da li beba ima anomaliju ili ne", daleko je od istine.

Tekst priredila Mirjana Ajbl