Kad stalni zubić ne poraste: Sve što treba da znate o anodociji

Anodoncija je, nažalost, nasledna. Ako jedan od roditelja ima nedostatak nekog od stalnih zametaka zuba, imaće i dete.

Iako je nasledna, rano otkrivanje anodoncije nije moguće. Često se dešava da oko druge godine života detetu izrastu svi mlečni zubi, a da prisustvo stalnih zametaka ispod njih može da se detektuje tek oko treće godine. To je moguće pomoću digitalnog panoramskog rendgen snimka, koji je jedino dijagnostičko sredstvo za otkrivanje anodoncije.

Kakva je terapija anodoncije?

Terapija u slučaju anodoncije, to jest način na koji treba da se uspostavi normalan zagrižaj zubima u obe vilice, prilično je "teška".

Na prvom mestu je metoda pomoću koje se čini sve da mlečni zubi, koji nemaju svoje naslednike, što duže ostanu funkcionalni na svom mestu, i na taj način što duže vrše funkciju stalnih zuba.

Kada mali pacijent sa anodoncijom napuni osamnaest godina, moguće je da se izostali stalni zubi nadomeste fiksnim ili drugim protetskim nadoknadama. U nekim slučajevima, mlečni zubi ostaju na mestu stalnih zuba duži period žvota.

Glavni cilj kod nedostatka pojedinih zametaka je da se što duže zadrže mlečni zubi u vilici na mestu nedostajućih stalnih zuba, da bi se na taj način nekako došlo do 18. godine života deteta, kada je moguća izrada trajnih protetskih nadoknada. Ako to, ipak, nije moguće, i dođe do ranijeg gubitka mlečnih zuba, pribegava se izradi takozvanih žabica, maleckih protezica koje služe kao čuvari prostora - dok se ne steknu uslovi za trajnu protetsku nadoknadu.

Načini na koje se problematika anodoncije trajno rešava, još su u procesu razvoja na nivou svetske stomatološke stručne zajednice. I dalje se traže bolja rešenja.

Dr Milan Kuljača, spec. stomatolog