Ishrana posle prvog rođendana

Posle navršenih godinu dana dete zna da koristi kašiku i šolju, može da pije na slamku, ali se hranom igra umesto da jede. Ono sada uspostavlja kontrolu nad sopstvenim telom i počinje da izgrađuje svoju jedinstvenu ličnost.

Vrlo je aktivno i ne želi da ga neko prekida u istraživanju i otkrivanju sveta, pogotovo ne nečim tako "ovozemaljskim" kao što je obrok.

U drugoj godini, dete dobija više zuba, što mu pomaže da bude nezavisno u ishrani, dok se koordinacija ruka-oči izuzetno poboljšava. Ne samo da zbog toga lakše stavlja hranu u usta, bez brljanja, već kontroliše koliki komad

može da stavi. Jede različite vrste hrane, bez opasnosti da će se zagrcnuti.

Žvakanje

Trenutak je, dakle, za takozvanu stonu hranu, koja podrazumeva veću raznovrsnost, veće porcije i složeniju hranu, koju treba žvakati. Zubi su u tom periodu izuzetno važni - jer, što ih je više, lakše se žvaće. Mada, dovoljna su i dva-tri zuba da bi se takva hrana savladala.

Sporiji rast

U drugoj godini, rast se znatno usporava (telesna težina deteta se povećava za trećinu u odnosu na težinu na kraju prve godine). Mališanu tog uzrasta je potrebno znatno manje energije za rast nego odojčetu, ali mu je zato neophodna energija za neprestane aktivnosti. Pošto raste sporije, potrebno mu je manje kalorija nego u prvoj godini, kada je rast mnogo brži. PageBreak

Izbirljivost

Deca u drugoj godini imaju prirodno manji i haotičniji apetit od odojčadi. Ona su probirljiva, sitničava pri jelu, čak nervozna. Roditelji koji forsiraju hranu, mogu da proizvedu još veću tvrdoglavost. Moguće rešenje je ekvivalentna

zamena istog nutritivnog nivoa - odnosno, treba ponuditi namirnicu iste hranljive vrednosti, koju dete bolje prihvata.

Deca ovog uzrasta zahtevaju slobodu sopstvenog izbora. Roditelji, dakle, moraju da shvate da njihov mališan može da ima neobične navike u ishrani: jednog dana će da jede velike količine, a sledećeg dana vrlo malo. Moguće je i da će prolaziti kroz period vrlo jednolične ishrane, pa će - na primer, duže vremena želeti da jede samo povrće.

Deo razvoja

Ponekad će dete da odbija meso u nekom važnom obroku, ali to ne treba da vas brine - ako ga nadoknadi drugom namirnicom iz iste kategorije, u sledećem obroku. U redu je i da preskoči po koji obrok, i da prekine da jede. Dete će samo tražiti da jede kada bude gladno. Dokle god nastavlja da raste normalno (pokazatelj su visina i težina na lekarskom pregledu), roditelji mogu biti sigurni da jede dovoljno.

Dešava se da mališani bukvalno trpaju hranu u usta, ali to je zbog manuelne nezrelosti - teže kontrolišu pokrete, pa nemojte da im otežavate vašom nervozom. Ohrabrite njihovu nezavisnost, poštujući napor da samostalno jedu.

Navike od malena

Jednogodišnjak može da jede istu hranu kao odrasli, samo manju količinu i manje komade. Treba mu ponuditi voće, povrće, mahunarke, proteinsku hranu. Različite kombinacije će da stvore dobre nutritivne navike i pomoći detetu da zavoli različite ukuse. Naj-važnije je da se zadovolje njegove energetske potrebe, a serviranje raznovrsne hrane - različitog sastava i boja, zadovoljiće nje-gov smanjeni apetit. Uzimanje hrane zavisi i od porodičnih navika i ukusa. Rano iskustvo u ishrani imaće značajnog uticaja na ono što će dete voleti da jede, ili odbijati kasnije u životu.

Novi ukusi

U ovom uzrastu, dete uveliko uživa u porodičnim obrocima. Pomozite mu u usvajanju novih ukusa, nudeći mu male količine različite hrane. U poređenju sa odraslima, mala deca imaju veće energetske prohteve i ne mogu dugo da izdrže bez hrane. Rastu brzo, pa im je potrebno mnogo energije za kretanje i istraživanje sveta. Zato su neophodne užine između obroka, da bi se održao nivo energije. Idealna užina je sendvič, visokoenergetsko voće poput male banane, ili piće kao što je punomasno mleko.PageBreak

Manje vlakana

Odraslima je potrebno više vlakana i namirnice sa manje masti, ali mala deca ne mogu da savladaju mnogo vlakana. To im sprečava apsorpciju hranljivih sastojaka iz hrane. Deca uzimaju vlakna iz voća i povrća, pa im nemojte

dodavati integralne žitarice (dajte im običnu pastu i beli pirinač umesto integralnih). Zdrava hrana za jednogodišnjaka treba da sadrži namirnice bogate energijom - kao što su hleb, pasta, pirinač, voće i povrće, meso, riba, mlečni proizvodi, jaja, mahunarke.

Šolja je prava stvar

U drugoj godini, dete treba da nauči da pije iz šolje, tim pre što deca više vole da piju mleko i druge napitke iz šolje nego iz bočice. U ovom uzrastu, neki mališani piju suviše mleka, pa je ponekad neophodno ograničiti njegov unos, da bi se sačuvao apetit za drugu hranu i smanjio rizik od deficita gvožđa. U tim situacijama, treba ograničiti količinu mleka između obroka, a ponuditi vodu ako je dete žedno.

Manje voćnih sokova

Kao i odojčad, i deca u drugoj godini nemaju realnu potrebu za sokovima, pa njihov unos treba ograničiti kako bi se sačuvao apetit za drugu hranu. Prekomerna upotreba može da dovede

do dijareje (proliva), jer šećer iz soka ne može da bude kompletno apsorbovan iz gastrointestinalnog trakta u krv. Ako treba birati između soka i mleka, mleko ima prednost. Jer, ako ga dete ne unosi, skoro da nema šanse da unese kalcijum i vitamin D. Potrebe za ovim elementima ostaju velike tokom čitavog perioda rasta, a uspostavljanje dobrih navika u uzimanju mleka će omogućiti dobar razvoj i čvrstinu kostiju.

Veći izbor voća

Deca ovog uzrasta vole da zamene voće koje su konzumirala u prvoj godini (jabuku, bananu, mandarinu...) novim voćem - kao što su jagode, maline, šljive, dinje, ananas. Korisno je servirati im voćne sa-late od više vrsta voća.

Više minerala

U ovom uzrastu, tri nutrijenta treba pojačati u ishrani: gvožđe, cink i kalcijum.

Masti, so i šećer

Strogo ograničavanje ovih namirnica u ishrani jednogodišnjaka nije dozvoljeno, ali je kontrola unosa poželjna . Masti, so i šećer u ishrani jednogodišnjakaPageBreak

Mleko i dojenje

Posle navršenih godinu dana, vaše dete može da pije mleko sa najvećim postotkom masti (do kraja druge godine, čak do uzrasta od dve ipo godine, kada može da pređe na polumasno). Ako ne voli mleko, mališanu je

najbolje dati najmanje dva puta dnevno punomasni jogurt ili sir, što će da obezbedi dovoljno kalcijuma za razvoj kostiju.
Ako je dete na prirodnoj ishrani, savršeno je prihvatljivo da se dojenje nastavi i tokom druge godine, a trajanje dojenja je individualno. Ukoliko i majka i dete uživaju u tome, večernji podoj je dobar način da se završi dan.

 Praktične sugestije

- Obrano mleko se ne preporučuje pre kraja druge godine.
- Sva tečnost se daje iz malih šolja. Ponudite vodu kad god je dete žedno.
- Ograničite voćni sok na 120 do 160 mililitara dnevno.
- Ukinite bočicu najkasnije do osamnaestog meseca.
- Ponudite raznovrsnu hranu: tri glavna obroka i dve-tri užine.
- Neka dete jede u vreme porodičnog ručka.
- Servirajte male, primamljive porcije, ističući meso, jaja i sir.

Ne očekujte da dete pojede sve što je servirano
- Pola sata je dovoljno za obrok.
- Vaše dete će odlučiti da li će da jede i koliko, nemojte da ga kažnjavate i nagrađujete hranom.
- Uvek budite uz mališana dok jede.
- Dete treba da sedi u visokoj stolici dok jede.
- Nikako nemojte dozvoliti detetu da hoda okolo, trči, igra se, ili se  nervira dok jede

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista