Izvor: www.dw.de

Deca čiji su roditelji nastavnici, lekari ili naučnici imaju bolje šanse da postignu akademsku karijeru. Sasvim drugačija je situacija kod dece koja potiču iz takozvanog „neobrazovanog miljea“, dakle ona kod kojih kućna lektira, muzičko obrazovanje ili poseta muzejima ne predstavljaju deo života njihove porodice. U Bavarskoj, Baden-Virtenbergu, Donjoj Saksoniji ili Šlezvig-Holštajnu šanse dece akademika da maturiraju su čak šest puta veće nego kod dece iz nižih socijalnih slojeva. U drugim nemačkim pokrajinama – Berlinu, Hamburgu, Hesenu ili Saksoniji, situacije je, ipak, dosta bolja.

Obrazovanje ne zavisi od učinka u školi

Do takvih rezultata došlo se istraživanjem koje su sproveli fondacija "Bertelsman" i Institut za istraživanje razvoja školstva iz Dortmunda. Slične rezultate prethodno je pokazala i studija Volfa Ditriha Veblera sa Univerziteta u Bergenu. Prema njegovim saznanjima, obrazovanje u Nemačkoj ne zavisi od učinka u školi, već od "socijalnog sloja". Vebler objašnjava da je to zato što deca iz obrazovanih, građanskih porodica, u školi prepoznaju one sadržaje koji su im odranije poznati iz njihovog okruženja. "Deca iz drugih, socijalno-specifičnih kultura, znatno manje u školi dolaze do tih vrednosti i sadržaja", kaže Vebler za DW.

U istraživanju koje je sprovela fondacija "Bertelsman", primenjena su četiri kriterijuma: integrativna snaga škola, njihova prohodnost, podrška kompetencijama za viši stepen školovanja i dodela ocena o završetku školovanja. Pod „integrativnom snagom“ ispitivalo se da li školski sistemi u nastavu uključuju i one dečake i devojčice, koji su, na primer zbog telesnih ili duševnih poremećaja, do sada bili isključeni. Zajedničko učenje dece sa ili bez smetnji produžava puteve obrazovanja i poboljšava šanse za njihovo dalje školovanja. U zapadnim delovima Nemačke tu je postignut napredak, dok istočni deo zaostaje.

Ne postoje jednake šanse za obrazovanje

Postoje takođe i razlike među nemačkim pokrajinama kada je reč o ocenjivanju. Dok u Severnoj Rajni Vestfaliji 54 odsto dečaka i devojčica ima pristup daljem školovanju na osnovu ocena, taj prosek u drugim pokrajinama iznosi samo 46 odsto. Sveukupno, pomenuto istraživanje je došla do rezultata da ne postoje jednake šanse obrazovanja za decu u nemačkim školama. Socijalno poreklo roditelja i njihova primanja više odlučuju o šansama obrazovanja dece nego njihov stvarni učinak u školi.