Polazak u vrtić: Jaslice - tajna uspešne adaptacije

Za većinu dece, odlazak u jaslice ili vrtić predstavlja prvo odvajanje od roditelja. Ona ga doživljavaju kao suočavanje sa nepoznatim prostorom, u kojem ih roditelji ostavljaju nepoznatim osobama.

Kako izgleda period adaptacije deteta na jaslice ili vrtić?

- Više volim da upotrebim termin prilagođavanje, a pitanje koje se nameće, jeste: Ko, zapravo, teže proživljava taj period? Roditelj, ili dete? Svakome teško pada razdvajanje: roditelju - ukoliko se nikada nije odvajao od deteta, detetu - jer oseća zabrinutost kod roditelja.

Današnje vreme nameće ženi da se ranije vraća sa porodiljskog odsustva, i uzrokuje da se deca ranije upisuju u jasle, odnosno vrtić. Nije retkost da se roditelji sve više odlučuju za instituciju nego za bebi ili baka servis. Zato se sve više susrećemo sa decom starom od šest do devet meseci. Treba znati da, što je dete mlađe, to se brže adaptira na nov prostor, nove ljude, decu, novo okruženje.

Koje su "male tajne" uspešnog prilagođavanja deteta na jaslice ili vrtić?

- Nekoliko dana ranije, objasnite vašem detetu razloge njegovog ulaska u jedan novi svet. Vi se vraćate na posao, a za to vreme - ono će da se zabavi sa drugom decom. Naravno, vaše dete ne razume bukvalno značenje reči, ali razume kontekst, osetljivo je na ohrabrujuće poruke koje mu šaljete. Važno je i da slušate vaspitača, koji ima više iskustva od vas u ovoj priči. Takođe, morate da imate poverenja u instituciju kojoj ostavljate dete. Svaku vašu nesigurnost, ono će da oseti.

Ispratite mališana, navodeći da mu je to prvi dan, i da će da ga provede sa svojom omiljenom igračkom (ili cuclom, ili nekim predmetom koji ima vaš miris). Napuštajući jasle, poljubite dete i recite mu: „Zdravo“, bez brzanja ili odugovlačenja. Beba oseća sve! Pogotovo je važno da odete bez oklevanja. Jedan „produžen“ pozdrav će da dovede do anksioznosti kod vašeg deteta i, verovatno, do suza. Uverite ga da ćete da dođete po njega.PageBreak

Kako to izgleda u praksi?

Mama: "Ljubi te mama, budi dobar, vidimo se kasnije".
Dete: (počinje da plače)
Mama: "Nemoj, dušo moja, da plačeš. Vidimo se kasnije. Hajde, dođi da me poljubiš".
Dete: (počinje još više da plače)
Mama: "Srce mamino... pa, vidi, biće ti lepo ovde. Vidi koliko ima dece, i niko plače. Dođi da te ljubim još jednom, pa da idem".
Dete: (i dalje plače istim tonom)
Mama: (već vidno uznemirena, grli ga i ljubi kao da se neće videti mesec dana) "Hajde, nemoj da plačeš, idi da se igraš". 
Dete: (čvrsto se držeći za maminu bluzu, počinje histerično da plače, što povremeno prelazi u vrištanje)
Mama: "Dobro, sine! Hajde, smiri se, budi dobar, dogovorili smo se kod kuće, nemoj sada da praviš scenu. Evo, mama će danas da ti kupi nešto lepo, kad budem došla po tebe".
Dete: (nastavlja da vrišti, kao da i ne čuje šta mama priča)
Mama: "Joj, Bože! Dušo moja, hajde, neće mama nigde dok se ti ne smiriš".
I... mama je ostala još 15 minuta, dok se dete nije potpuno smirilo, ali nije bilo govora da se odvoji od nje.
Ovakve situacije su stresne - kako za dete, tako i za roditelja.

Kako je bolje da bude?

Mama: "Sada ćeš da se upoznaš sa novim drugarima, a ja idem na posao i vraćam se po tebe". (Poljubac i izlazak iz prostorije)
Dete: (počinje da plače)

Mama: (ne vraća se ni po koju cenu!)
Dete: (plače još neko vreme i prestaje, suze lakše prestaju u društvu!)
Mama: (vraća se sa posla, ulazi u vrtić po dete) "Kao što sam rekla, vratila sam se po tebe".
Dete: (svakako će se obradovati što vas vidi, samo što postoje deca koja će uz osmeh da potrče prema roditelju, i ona koja će istog trenutka početi da plaču)

Kako je najbolje da roditelji reaguju na plač svog deteta?

- Koliko god da je teško rastati se od svog deteta, suzdržite se. Prvi dan u jaslama ili vrtiću za njega treba da bude početak novog iskustva. Ako vidi da plačete, ili oseti da ste tužni, to će da ga učini nesigurnim.

Pobrinite se za njega, ali i sami za sebe: psihički se spremite za ovo razdvajanje - koje je, na kraju krajeva, kratko, naglašava naša sagovornica.

Zašto neka deca burno reaguju kada roditelji dođu po njih po povratku sa posla?

- To ume da bude teško za roditelja koji dolazi u jaslice ili vrtić posle napornog radnog dana, u želji da se konačno sretne sa svojim detetom. Dešava se da dete, kada vidi roditelja, počinje da se "bacaka" i plače, iako je ceo dan bilo mirno. Zašto? To je za nas, roditelje, "sačuvalo"  ljutnju i frustracije. Međutim, roditelji treba da znaju da su takve pojave prilikom susreta normalne. Kao što je i nama dan nekada težak, a nekada lagan, isto tako je i našem detetu. Ono oseća potrebu da dâ sebi oduška, da se oslobodi napetosti. Dakle, bilo bi dobro da odvojite malo vremena i provedete ga sa detetom - u zajedničkom odlasku u prodavnicu, spremanju obroka, pripremi za kupanje…

Ukoliko ste u mogućnosti, provedite celo popodne sa detetom nakon njegovog prepodnevnog boravka u vrtiću. Kraći boravci u vrtiću će da pomognu detetu da se lakše privikne na novu sredinu. Takođe, poželjno je da redovno odlazi u vrtić, kako bi se izbegla konfuzija, i kako bi se što lakše naviklo da provodi dane bez mame i tate.
PageBreak

ISKUSTVA RODITELJA

Poverenje je ključno
- Moj sin je krenuo u jasle sa 22 meseca. Pored ostalog, mislim da je pomoglo moje poverenje u vrtić. Normalno je da nam se stegne srce kada „ostavljamo“ dete! Tako je normalno da i deca plaču i negoduju ujutru - kada ih ostavljamo, ili popodne - kada dolazimo po njih. To je čisto zbog toga da bi nam pokazala da smo im nedostajali. Moj sin nije plakao prvih nekoliko dana, jer nije bio svestan šta mu se dešava. Sada, kada shvata da je to svaki dan, reaguje. Pa, pomislite: Da li se mi radujemo svaki dan što odlazimo na posao?
Polazak u vrtić je prvi korak ka samostalnosti vašeg deteta, koje više nije beba! Važno je da znate: „Svrha roditeljske ljubavi je u odvajanju“, a vi nikome ne ostavljate dete, vi ga samo poveravate na čuvanje. Srećno sa prvim koracima odvajanja!

Važno je ne kasniti
- Ja sam mama koja ne radi. Dete sam dala u jasle sa 20 meseci. Niko ga ranije nije čuvao. Direktorka vrtića mi je dala savet da kažem svom detetu tri informacije pre nego što se rastanemo: 1. na koliko ga ostavljam, 2. šta ću da radim dok nisam sa njim (po mogućstvu što apstraktnije), 3. u koliko sati dolazim... Takođe mi je naglasila da NIKAD, NIKAD ne zakasnim.
Kada se vratim po dete, obavezno se malo poigram sa njim i njegovim drugarima, jer je to prilika da mu pokažem da se i meni vrtić dopada.

Vesna Stanimirović