Odlazak u park i prirodu donose deci radost, a ponekad, nažalost i nevolje. Zato smo rešili da se malo pozabavimo problemima koj se retko dešavaju, ali kada se dogode obično izazivaju "dramu" kod roditelja ili baka i deka.

1. Padovi i posekotine

Nema odrastanja bez padova i posekotina! U parku postoji nekoliko kritičnih mesta ("crne tačke") odakle deca mogu da padnu. Penjalice, ljuljaške, klackalice i ivice boksa sa peskom zahtevaju posebnu pažnju, NE ISPUŠTAJTE dete iz vida i nađite se UVEK u blizini, pa će se verovatnoća da se povredi svesti na minimum.

Ako se ipak desi, ubedljivo su najčešće posekotine i ranice.
Šta onda da se radi?

Ako se radi o običnim – površnim ranicama sa minimalnim krvavljenjem NE TREBA RADITI NIŠTA! Ako ima slabog krvarenja dovoljno je sterilnom gazom pritisnuti ranu. Ako nemate gazu može poslužiti i čista maramica.

Ako rana više krvari, potrebno je zaustaviti krvarenje pritiskom na ranu "grudvom" napravljenom od sterilne gaze (ili nekim drugim priručnim, ali čistim materijalom). Pritisak treba da je umereno jak, i da traje najmanje 5 do 10 minuta pre prve provere da li je krvarenje stalo. Posle zaustavljanja krvarenja treba osmotriti ranu, pa ako ivice rane "zjape" – odmah kod lekara. Naravno, da se kod obimnijih krvarenja odmah treba uputiti lekaru, a usput treba vršiti pritisak na ranu kako bi se ono zaustavilo.

Retki su "veliki" padovi u parkiću, ali ako dete padne na glavu sa penjalice ili ljuljaške nemojte se odmah uplašiti ako snažno plače – to je reakcija na iznenađenje od pada i bol koji je mališan osetio. Opasno je ako je palo dete pospano, ne plače, ili ne daj Bože ne reaguje na poziv. Tada mora ODMAH u prvu bolnicu! Većina padova u parkiću je bezazlena i posle par minuta plakanja dete će se smiriti. Tada treba motriti na mališana, i ako se normalno ponaša "kao da ništa nije bilo" - nema razloga za brigu.

Ako dete posle pada počne uporno da povraća ili se neobično ponaša, treba ga ODMAH odvesti kod pedijatra ili dečjeg hirurga.

2. Prljavština iz peska

Nažalost, pesak u parkićima je izvor brojnih infekcija. To je mesto gde napuštene životinje (nekada i kućni ljubimci) ostavljaju fekalije koje mogu biti izvor zaraze. U prigradskim naseljima tuda mogu prolaziti i glodari koji, takođe, nose mikroorganizme koji uzrokuju bolesti kod dece.

Obično se radi o parazitima koji mogu napraviti crevne probleme kod dece, mada su i bakterije različitih sojeva čest gost peščanih "bazena". U letnjim mesecima i enterovirusi (to su oni virusi što napadaju želudac i creva) mogu biti stanovnici peska.

Nema potrebe da vas zamaramo detaljima, dovoljno je znati da je pesak u našim parkovima "zabranjena" zona za decu. Jednostavno NE DAJTE deci da se igraju u pesku!

3. "Strano telo" u ustima

Neverovatno je šta sve deca vole da trpaju u usta! Od opušaka, preko bačenih drščica od sladoleda do "zanimljivih" kamenčića. Zato je potrebno paziti manju decu, naročito do treće godine života (mada i stariji nisu gadljivi).
Ako primetite da dete "prevrće" nešto po ustima, ODMAH vašim prstima očistite usta. To radite tako da je detetova glava nagnuta unapred. NEMOJTE izazivati povraćanje, to može biti veoma opasno!

Povezane vestiZdravlje detetaHitna stanja kod dece: Prevencija i prva pomoć prilikom trovanja

Najgore je da neki sitan predmet "odluta" u dušnik. Tada deca uporno kašlju, krkljaju, ponekad i teško dišu! To je znak da se ODMAH potraži pomoć lekara. Srećom ovo se ipak veoma retko dešava.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar, dr Tanja Vukomanović, pedijatar