Poznato je da deca koja su žrtve nasilja, kada odrastu i sama često postaju nasilnici. A možda će vaše dete sa komšijinim detetom sutra poželeti da ode u bioskop, na letovanje, možda će sedeti u istoj klupi...

Upoznajte se sa najčešćim roditeljskim zabludama o fizičkom kažnjavanju dece

1. U Srbiji nema toliko telesnog kažnjavanja, preteruje se sa podacima.

Netačno. Telesno kažnjavanje dece u Srbiji je gorka realnost. Prema podacima UNICEF-a, u Srbiji je 73 odsto dece između dve i četrnaest godina podvrgnuto nekom obliku psihičkog ili telesnog kažnjavanja u okviru porodice: 51 odsto dece je izloženo lakšim, a sedam odsto teškim oblicima telesnog kažnjavanja.

Takođe, rezultati istraživanja organizacije "Save the Children" ukazuju da 71 odsto dece u ustanovama za decu bez roditeljskog staranja doživljava pretnje telesnim kažnjavanjima, dok je između 60 i 70 odsto dece već doživelo neki od vidova telesnog kažnjavanja.

2. Telesno kažnjavanje nije nasilje. Samo je seksualno nasilje "pravo" nasilje.

Ne postoji malo ili veliko nasilje. Jer, ono što se vama čini malim, za dete može da predstavlja doživotnu traumu. Nasilje je i jedan šamar, i batine. Postoje i brojni drugi oblici zanemarivanja, zlostavljanja... baš

Ukoliko pošaljete poruku da je nasilje prihvatljivo jer ga vi koristite, dete će prihvatiti takav način ponašanja i prekopirati ga kao svoj model ponašanja


kao što nasilje može biti ne samo telesno ili seksualno, već i psihološko, emocionalno...

3. Telesno kažnjavanje daje rezultate!

Netačno. Zbog telesnog kažnjavanja, dete ima strah od bola, i ne želeći da ponovo doživi taj bol, prestaje da se ponaša na određeni način. Ali, ono nije shvatilo razlog zašto je neki postupak loš, niti je dugoročno naučilo lekciju. Telesno kažnjavanje, nažalost, daje drugačije rezultate: istraumiranu, nesigurnu decu, koja imaju strah od vas i vaših reakcija, kao posledicu na neki njihov postupak. Tako stvarate lažni roditeljski autoritet, zasnovan na strahu i traumi.

4. Svako ima pravo da vaspitava svoju decu kako hoće.

Netačno. Vas kao roditelja zaista treba da zanima i kako vaš komšija vaspitava svoje dete, i to ne samo iz patriotskih razloga (jer su sva «naša» deca budućnost zemlje), već iz vaših najsebičnijih, najličnijih razloga. Poznato je da deca koja su žrtve nasilja, kada odrastu i sama često postaju nasilnici. Jer, drugačiji model odrastanja jednostavno ne poznaju. Možda će vaše dete sa komšijinim detetom sutra poželeti da ode u bioskop, na letovanje, možda će sedeti u istoj klupi... Odnosno: nasilje koje se danas vrši nad nekim drugim detetom, sutra može uticati i na vaše dete. Možda će sa tim agresivcem vaša ćerka biti u braku?

Nastavak članka