Operacija krajnika: kada je neophodna, kako izgleda i kakav je postoperativni tok

Česte upale krajnika mogu da budu veoma neprijatne. Kada lekar posle nekoliko infekcija predloži operaciju, prva reakcija roditelja je uvek: "Da li baš mora". Zašto? Uglavnom zbog straha od svake operacije, pa i ove, za koju kažu da je jedna od najlakših. Mada, kada je naše dete u pitanju, ne postoje lakše i teže operacije, sve su nam teške.

- Krajnici ili tonzile, koji su deo imunološkog sistema, imaju zaštitnu funkciju. Često se kaže da predstavljaju "prvu liniju odbrane organizma od infekcije". Smatra se da faringealna tonzila (treći krajnik) učestvuje u analizi svih stranih čestica koje prilikom disanja ulaze u naš organizam. Sa druge strane, nepčane tonzile su tako smeštene da uzorak svakog zalogaja hrane mora da uđe u tonzilarne kripte. Analiza svih stranih elemenata, to jest antigena - dovodi do razvoja T i B limfocita u limfnim čvorovima vrata i razvijanja imunog odgovora. Tako je i hronična upala tonzila posledica defekta u lokalnom intratonzilarnom odbrambenom mehanizmu.

Kada je neophodna operacija krajnika?

- Najvažniji razlozi za hirurško lečenje su: ponavljane infekcije tonzila i uvećanje tonzila koje izaziva otežano disanje i gutanje.

Pod ponavljanim infekcijama tonzila se podrazumeva najmanje pet infekcija godišnje. One se obično razvijaju u jesen i zimu, u periodu vlažnog i hladnog vremena. Povezane su sa boravkom deteta u kolektivu, kao i sa slabijim unošenjem hrane. Ne treba zanemariti ni genetsku sklonost ka oboljenjima tonzila. U svim tim slučajevima, može se reći da su tonzile osnovno žarište infekcije, pa ih treba ukloniti hirurškim putem.

Ponekad je i izrazito uvećanje tonzila razlog za operaciju. Tada one predstavljaju mehaničku prepreku za prolazak hrane i vazduha. Najčešći simptomi su spavanje otvorenih usta i hrkanje, a u težim slučajevima i povremeni prekidi u disanju. Takva deca su obično mršava i bleda, jer ne mogu normalno da unose hranu. U drastičnim slučajevima dolazi i do hipertrofije srčanog mišića. Posle operacije tonzila, svi opisani simptomi nestaju, a dete počinje ubrzano da raste i da se razvija.

Da li krajnike treba sačuvati po svaku cenu?

- Već sam napomenuo da krajnici imaju određenu ulogu u zaštiti deteta od infekcije. Ali, ako dete uvek boluje od iste bolesti (upala tonzila), onda oni ne predstavljaju zaštitu, već rezervoar infekcije, koji se aktivira u pogodnom trenutku.

Da li operacija krajnika utiče na kasniji imunitet deteta?

- Naprotiv, pacijenti kojima su uklonjeni krajnici, kasnije u životu su mnogo ređe bolesni, tako da možemo da kažemo da imaju jači imunitet nego ranije.

Mogu li i malim bebama da se operišu krajnici? Koji su razlozi za to?

- Takozvani treći krajnik može da se operiše u uzrastu od godinu dana. Nepčane tonzile se hirurški uklanjaju najranije u uzrastu od dve godine, i to samo u izuzetnim slučajevima - kada su toliko uvećane da onemogućavaju normalno disanje i ishranu deteta. Uobičajena donja granica za hirurški tretman je starost deteta od tri godine.

Zašto je neophodno da dete bude zdravo pre operacije?

- Ova operacija spada u takozvane elektivne ili hladne. Za tu vrstu intervencije, dete mora da bude pravilno pripremljeno. Nalaz krvne slike, odnosno faktora koagulacije mora da bude uredan. Takođe, bris nosa i grla mora da bude sterilan, bez bakterija. Tek tada se pristupa hirurškom tretmanu.

Da li se deca operišu u opštoj anesteziji?

- Operacije tonzila u dečjem uzrastu se uvek vrše u opštoj anesteziji. Pre svega, to je manje traumatično i potpuno bezbolno za dete, a i komfornije za hirurga, koji ima više vremena da pravilno izvede operaciju. Svakako, način i tip izvođenja anestezije određuje anesteziolog.

- Hirurškom intervencijom se uklanjaju sva tri krajnika, i u potpunosti zaustavlja krvarenje. Na Institutu za majku i dete, ovu hiruršku intervenciju izvodimo klasičnim načinom, ili uz pomoć aparata koji se  zove Argon-plazma koagulator.

Svaka infekcija tonzila uništava njihovo plemenito tkivo, a na tom mestu se formiraju priraslice i vezivno tkivo. Pošto su odrasli imali mnogo više infekcija krajnika nego deca, zato imaju i više tih priraslica. Upravo zbog toga, deca imaju manje bolova i brže i lakše se oporave posle hirurškog tretmana.

Kako izgleda postoperativni tok?

- Tog dana, kada su operisana, deca uzimaju ohlađeni čaj i vodu, a posle nekoliko sati mogu da jedu i sladoled. Sutradan već uzimaju supice, kašice, griz, puding, mleko, itd. Ako ih nešto raduje, to je činjenica da mogu da jedu sladoled svakog dana. Kašasta ishrana treba da traje sedam dana, kada se lečenje završava.

Vesna Stanimirović