Gestacioni dijabetes nastaje kada hormoni trudnoće ometaju sposobnost tela da koristi insulin - hormon koji pretvara šećer u krvi u energiju, što rezultira povećanjem šećera u krvi. Gestacioni dijabetes pogađa dva do četiri odsto svih trudnica. Obično počinje u petom, šestom mesecu trudnoće - između 24. i 28. nedelje, a najčešće nestaje pošto se beba rodi.

Treba voditi računa o ukupnim dnevnim kalorijama, izbegavati hranu koja podiže nivo šećera, a opredeliti se za onu koja pomaže organizmu da održi normalan nivo šećera u krvi. Ukoliko se kontrola glukoze postiže ishranom i vežbom, lekovi uglavnom nisu potrebni. Međutim, ako se šećer u krvi ne stabilizuje za dve nedelje, uključuje se insulinska terapija.

Planiranje obroka

Većini žena koje imaju gestacioni dijabetes, svakodnevno su  potrebna tri glavna obroka i laki obrok pre spavanja. Neophodno je da pauze između obroka ne budu duže od pet sati, jer se u suprotnom proizvode ketoni - sporedni produkti razgradnje, koji mogu da budu štetni za bebu. Šećer u krvi će se lakše normalizovati ukoliko su obroci češći a manji. Mnogo je verovatnije da će višak šećera u krvi biti rezultat viška kalorija uzetih za veliki obrok, nego ako se kalorije raspodele tokom dana.

U slučaju da su insulinske injekcije neophodne, vreme obroka i količina moraju da budu približno isti svakog dana. Ne preskačite obroke i užine, jer će to dovesti do hipoglikemije (smanjenog šećera u krvi) - što je štetno za bebu, a kod vas može da uzrokuje razdražljivost, drhtavicu, glavobolju...

Sastav dnevnog unosa

Adekvatna ishrana podrazumeva određene kombinacije i vreme obroka. Trebalo bi da trudnica jede na tri do četiri sata, kako bi se održao stalni nivo šećera u krvi, a umesto velikih - da češće jede male obroke. To je najvažnije od svega. Oko 10-20 odsto kalorija treba da potiče iz proteina (meso, živina, riba, mahunarke), manje od 30 odsto kalorija iz masti, a ostatak iz ugljenih hidrata (hleb, cerealije, pasta, pirinač, voće, povrće).

Važno je da uz ugljene hidrate jedete proteine, pa će glikemija sporije da opada, a energija duže da traje. Takođe je važno da se ograniči ukupan broj ugljenih hidrata u obroku.   

Morate da izbegavate hranu koja sadrži previše šećera. To je posebno opasno kod žena koje imaju gestacijski dijabetes. Naime, kod trudnica se šećer brzo apsorbuje u krv i zahteva veće oslobađanje insulina, kako bi se održao njegov normalan nivo u krvi. Ako se ne luči velika količina insulina, nivo šećera u krvi preterano raste. Zbog toga treba izbegavati i med, koji izaziva isti odgovor insulina kao šećer. Voćni sokovi takođe sadrže šećere, pa je voće mnogo bolji izbor, posebno što sadrži vlakna (u sokovima ih nema) - čija je uloga da uspore apsorpciju šećera u krv. Zato za užinu uzimajte «celo» voće, a količinu voćnog soka ograničite na 150 mililitara. Inače, sok od paradajza je izvanredan - jer sadrži malu količinu šećera.

Složeni ugljeni hidrati

Dobro izbalansirana ishrana, sa dosta vlakana iz povrća i žitarica, kao i druga skrobna hrana - smanjuje insulin koji je potreban organizmu da bi držao šećer na normalnom nivou. Skrobna hrana obuhvata: pastu, pirinač, žitarice, zrnevlje, krompir, mahunarke... 

U svakom slučaju, treba voditi računa o količini koja se konzumira, ali i da navedene namirnice ne budu raskuvane - jer tada sadrže više ugljenih hidrata. Opredelite se za one koje sadrže više vlakana (integralne).

Dijetna vlakna      

Vlakna su jestive materije koje se ne vare. Ona smanjuju potrebu za insulinom i stabilizuju nivo šećera u krvi. Generalno, dijetna vlakna se dele na dve osnovne grupe: nerastvorna i rastvorna. Obe grupe su važne u ishrani trudnica koje imaju gestacioni dijabetes. Nerastvorna vlakna se nalaze u pšenici, kukuruzu, integralnom hlebu i žitaricama, voću i povrću. Rastvorna vlakna se nalaze u voću, ovsu, ječmu i mahunarkama.

Ishrana siromašna mastima

Izvesna količina masti je potrebna da bi se apsorbovali vitamini rastvorljivi u njima i obezbedile esencijalne masne kiseline neophodne za rast bebe. Međutim, ishrana koja sadrži veliku količinu masti - uzrokuje da insulin bude manje efikasan, pa je potrebno više insulina da bi se održao šećer na odgovarajućem nivou.

Većina zasićenih masti je bogata holesterolom, jer su to životinjske masti. Umesto njih, bolje je u ishranu uključiti maslinovo ulje i tzv. uljaste ribe koje sadrže esencijalne masne kiseline. U hranu bogatu zasićenim mastima spadaju masno meso, buter, pavlaka, punomasni sir...

Obrok pre spavanja

Žene koje imaju gestacioni dijabetes su sklone padu nivoa šećera u krvi tokom noći. To ima za posledicu povećano korišćenje masti iz organizma, uz oslobađanje ketona kao sporednih produkata razgradnje masti. Ketoni u većoj količini mogu da budu štetni za bebu. Međutim, ovo može da se prevenira ako se pre spavanja uzme laki obrok koji obezbeđuje proteine i kompleksne ugljene hidrate. Ugljeni hidrati će stabilizovati šećer u krvi u prvim noćnim satima, dok će proteini delovati kao dugoročni stabilizatori. Ako ovaj obrok izaziva gorušicu, izbegavajte da bude obilan i spavajte na jastuku.

Najčešći znaci i simptomi gestacionog dijabetesa

Obično se simptomi ne javljaju. Prenatalna ispitivanja mogu da pokažu da je beba krupnija nego što je uobičajeno u toj fazi trudnoće. Ako se simptomi ipak ispolje, mogu da budu: pojačana žeđ, povećano mokrenje, pad telesne težine (uprkos povećanom apetitu), umor, mučnina, povraćanje, česte infekcije (uključujući vaginalne i kožne).

Šta izbegavati?

Ukoliko imate gestacijski dijabetes, treba da izbegavate sledeće namirnice:

- Masno meso (birajte mršavu junetinu, svinjetinu, jagnjetinu). Više jedite ribu, živinu.

- Prženo meso, ribu i dodavanje ulja. Radije jedite kuvano, pečeno, ili meso sa roštilja.

- Prženu hranu, pomfrit, čips, sosove, kremove.

- Beli hleb, pecivo, beli pirinač... su "nabijeni" ugljenim hidratima, a ne sadrže vlakna.

Šta i kako konzumirati?

Pridržavajte se sledećih nutritivnih preporuka kako biste svoje zdravlje držali pod kontrolom:

- Uzmite mlečne proizvode sa manje masti (jogurt i sir od obranog mleka).

- Buter uzimajte u manjim količinama.

- Uzmite složene ugljene hidrate, a da biste hranu učinili ukusnijom,  dodajte začinsko bilje (kari, beli luk, peršun).

- Umesto slatkiša, jedite sveže voće. Ako ste gladni, između obroka uzmite suvo grožđe ili voćku.

- Da biste kontrolisali apetit - bolje je da jedete češće, i to manje obroke. 

- Ne preskačite obroke, to će vas učiniti suviše gladnim za sledeći obrok.

- Ako uzimate insulinsku terapiju, laki obrok pre spavanja je veoma važan. Nikako nemojte da preskačete obroke.

Ko je pod rizikom?

Rizik za nastanak gestacijskog dijabetesa raste sa gojaznošću, izrazitim povećanjem telesne težine tokom trudnoće, porodičnom istorijom šećerne bolesti, više od tri prethodne trudnoće, postojanjem istorije o mrtvorođenosti, pojavom gestacionog dijabetesa u prethodnim trudnoćama.

Prim. dr med. Jasminka  Komnenović, pedijatar nutricionista    

RECEPTI

Pečeni losos sa paradajz sosom

Potrebno je:

- dva velika fileta lososa

- mali praziluk

- dva struka mladog crnog luka

- šolja isečenog paradajza

- četvrtina kašičice mlevenog crnog bibera

- osmina kašičice soli

- dve kašike maslinovog ulja

Priprema:

U tiganju zagrejati malo maslinovog ulja. Staviti praziluk i mladi crni luk da se prodinstaju. Dodati paradajz i biber, pa poklopiti i dinstati još pet minuta. Sa preostalim maslinovim uljem namazati ribu, staviti na teflonski tiganj ili roštilj, pa peći osam do 12 minuta. Servirati zajedno.

Đuveč sa piletinom

Potrebno je:

- dva parčeta pilećih grudi bez kostiju i kože

- četiri batka bez kostiju i kože

- kilogram mladih krompirića

- pola kilograma šampinjona

- veća glavica crnog luka, isečena na kockice

- četiri češnja belog luka, isitnjenog

- osam suvih šljiva, iscepanih na polovine

- pola kašičice majčine dušice

- pola kašičice suvog ruzmarina

- kašika maslinovog ulja

- veliki limun, isečen na tanke kolutove

Priprema:

Zagrejati rernu na 200 stepeni. U vatrostalni sud, ili đuveč, ili pleh poređati meso. Oko njega aranžirati krompiriće, šampinjone i šljive. Posuti začinskim biljem i poprskati maslinovim uljem. Preko toga staviti limun. Zatvoriti posudu, peći 45 minuta. Otvoriti i peći još pet minuta. Servirati toplo.

Dinstana jagnjetina sa pirinčem

Potrebno je:

- 500 g jagnjećeg mesa bez kostiju, isečenog na kocke

- šolja pirinča

- šolja ipo mladog graška

- crni luk, isitnjen

- dva češnja belog luka, isitnjena

- 400 ml soka od paradajza

- dve šolje juneće supe (od kocke)

- malo maslinovog ulja (za podmazivanje)

- kašičica mlevenog đumbira

- kašičica karija

- četvrtina kašičice cimeta

- osmina kašičice mešanih začina

Priprema:

Zamastiti veću šerpu maslinovim uljem i zagrejati. Dodati jagnjeće meso i propržiti. Dodati crni i beli luk, a potom i đumbir. Dinstati pet minuta. Dodati cimet, kari i ostale začine, a potom supu i sok od paradajza. Zagrejati do ključanja, zatim smanjiti temperaturu i poklopljeno kuvati 40 minuta. Dodati grašak i pirinač, zatvoriti i kuvati još 15 minuta. Servirati toplo.

Špargle sa parmezanom

Potrebno je:

- 400 g svežih špargli, očišćenih i isečenih (na delove od oko tri centimetra)

- kašika svežeg soka od limuna

- dve kašike struganog parmezana

Priprema:

Špargle staviti u vrelu vodu, kuvati tri do četiri minuta, ocediti. Staviti ih u podmazan tiganj, poprskati limunovim sokom i posuti parmezanom. Dinstati na umerenoj vatri (tiganj protresti nekoliko puta). Služiti toplo.   

Sveža pita od jagoda

Potrebno je:

- tri šolje isitnjenih svežih jagoda

- dve šolje nemasnog jogurta

- gotova podloga za tortu

- osam jagoda za ukrašavanje

- 15 g želatina

- šolja ipo vrele vode

Priprema:

U činiji pomešati želatin i vodu. Ohladiti (oko 15-20 minuta). Umešati jagode i rashladiti (još 10 minuta). Pomešati sa jogurtom i sipati preko kore. Po vrhu poređati jagode.