Ultrazvučna tehnika: Otkrivanje urođenih srčanih mana

Neki od zaključaka, proistekli u decenijskoj primeni novih ultrazvučnih tehnika, objavljeni su u decembarskom broju časopisa Ultrazvuk u akušerstvu i ginekologiji (Ultrasound in Obstetrics and Gynecology).

Danas praktično svaki proizvođač ultrazvučne opreme nudi 3D tehniku, a u velikom broju slučajeva se nudi i 4D tehnika - gde je na 3D pridodata četvrta dimenzija - vreme.

Postoji veliki broj kompjuterskih tehnika, koje nakon završenog ultrazvučnog pregleda treba da pomognu lekarima u postavljanju ispravne dijagnoze. Čak svaki proizvođač ultrazvučnih aparata koristi svoje termine za sličan način obrade dobijenih podataka. Takvo stanje otežava praćenje medicinske literature i odvraća  mnoge doktore od nove tehnike. No, neke 3D analize su ipak postale sastavni deo svakodnevnih softvera najnovijih ultrazvučnih aparata, koji se koriste prilikom pregleda plodova.

Kvalitet ovih tehnika i dalje direktno zavisi od kvaliteta 2D slike (standardne slike na aparatu), od toga koliko je beba mirna tokom dobijanja potrebnog volumena - dela tela ili celog ploda, od količine plodove vode, vrste ponuđene kompjuterske tehnike, kao i znanja doktora - koji treba da nakon završenog pregleda iskoristi dobijene podatke.

Zašto je važno da pregled obavi ekspert?

Lekari u inostranstvu (kako je objavljeno u medicinskom časopisu) i dalje smatraju da samo eksperti mogu da koriste novu tehniku. Takođe predlažu da i udaljeni centri budu povezani sa centrima u kojima rade pomenuti eksperti. Posebno naglašavaju da pregledi sa novim tehnikama, koje obavljaju kompetentni doktori, imaju delimično ograničenu upotrebu i da nije moguće uvek dobiti adekvatne informacije. Čak postoje brojne kompjuterske greške - virtuelno prikazane, koje ne predstavljaju realno stanje organa ploda koji je pregledan.

Iz svega izloženog (što zaključuje i autor teksta iz svog petogodišnjeg iskustva), nameće se zaključak da nova tehnika nije donela ništa novo po pitanju olakšanja doktorima u pregledu, već je ubedljivo potencirala razliku između znanja i iskustva među njima. Sigurno da oni koji poseduju skuplje i kvalitetnije ultrazvučne mašine i bolje kompjuterske programe za trodimenzionalnu obradu, imaju objektivno veću šansu da postanu eksperti u savremenoj ultrazvučnoj dijagnostici. Ali, uz jednu napomenu: bez obzira o koliko kvalitetnom ultrazvučnom aparatu je reč, on sam ne obavlja pregled, tako da bez znanja doktora ne donosi mnogo što se tiče pouzdanosti pregleda u trudnoći - bilo da se koristi 2D, 3D ili 4D tehnika.

Šta je STIC metoda?

Naravno, u praksi postoje dokazi za ove činjenice. Ekspertima se smatraju oni koji, na prvom mestu, umeju da pregledaju srce ploda u standardnoj 2D tehnici. To znači da su u stanju da, bez obzira na položaj ploda, osim standardnih preseka srca prikažu i ostale potrebne preseke, kako bi se isključilo postojanje urođenih srčanih mana (USM). Ovakvi eksperti, sa zlatnim standardom 2D pregledaju rizične trudnoće.

Da bi se iskoristilo znanje stručnjaka, jedan od pionira i vodećih eksperata u pregledu srca - prof. Gregori De Vor je "patentirao" takozvanu STIC metodu ili prostorno-vremensku korelaciju ultrazvučnih slika. Ona omogućava prikazivanje svih relevantnih ultrazvučnih preseka - da bi se procenila normalna anatomija srca i eventualno otkrile urođene srčane mane. Naime, ova metoda (uz pomoć pomenute kompjuterske tehnike - STIC) omogućava doktoru - ekspertu da, i nakon što se ultrazvučni pregled završi, proceni da li je srce ploda normalne građe, ili postoji neka urođena srčana mana.

Međutim, ova tehnika zahteva najmanje 15 minuta da bi se dobili podaci za kompjutersku obradu (u proseku uskupljanje volumena tri do četiri puta), a kompjuterska trodimenzionalna analiza zahteva sledećih 15 minuta angažovanja eksperta. To vreme je potrebno ako plod nema srčanu manu, i ako su podaci mogli da budu dobijeni u toku ultrazvučnog pregleda. U idealnim uslovima, ako bi se pregledalo oko 3.000 trudnica godišnje, to bi zahtevalo oko 15 sati nedeljno - i to samo pregledanje srca ploda od strane eksperta. U našoj zemlji, inače, ima oko šezdeset hiljada porođaja godišnje.

Ovi podaci mogu da se uvaže ako su ultrazvučni pregledi trudnoće rađeni na skupim ultrazvučnim mašinama, koje imaju najbolju 2D, 3D i 4D tehniku, poseduju STIC i pri tome koštaju od 150 hiljada evra pa naviše. U cenu koštanja sigurno nije uračunat rad eksperta, kao i prenos podataka iz svih centara do vodećeg centra. Posebno treba naglasiti da je potrebna edukacija doktora da adekvatno dobije potrebne slike sa STIC metodom, bez obzira što će dalju kompjutersku analizu da radi ekspert.

Nove UZ tehnike i tačnost dijagnoze

I pored pojave sve savršenijih ultrazvučnih aparata, procenat otkrivanja urođenih grešaka kod ploda, pa i srčanih mana, nije se drastično promenio. Uvođenje novih ultrazvučnih tehnika i dalje zahteva postojanje lekara - eksperata, čiji je broj očigledno drastično smanjen. Ta činjenica jedino može da objasni zašto se tačnost ultrazvučne dijagnostike u trudnoći nije značajno popravila i pored toga što su u pregled uvedene 3D i 4D tehnika.

"Nova" ultrazvučna metoda - kao što je STIC u pregledu srca ploda, tek treba da postane sastavni deo rutinskog rada, da ume da je koristi veći broj lekara, odnosno da postoji veći broj eksperata. To je odgovor na pitanje kako najbolje može da se poboljša ultrazvučni pregled srca ploda.        

Dr Tihomir Mihailović, spec. radiologije; dr Aleksandar Dmitrović, spec. ginekologije i akušerstva