Čistoća - savremena opsesija

Istorija nam govori da su se stavovi o higijeni menjali tokom vekova. Stari Egipćani i Rimljani su se satima brčkali u bazenima i kupatilima, dok su Evropljani iz doba prosvetiteljstva zazirali od vode, misleći da preko nje mogu da se zarade opasne bolesti, poput kuge.

Mikrobi su na našoj strani

Panika od klica je antiseptička sredstva pretvorila u naše najbolje kućne prijatelje. Pre jedne decenije, antibakterijski gelovi su mogli da se nađu samo u bolnicama. Međutim, sada svake godine njihova prodaja raste za 50 odsto.

Mikrobi vrebaju na svakom koraku - upozoravaju nas vesti, novinski članci, knjige o odgajanju dece... pretvarajući u našim glavama svet koji nas okružuje u opasno i negostoljubivo mesto. Televizijski program okupiraju emisije u kojima superdomaćice upadaju u kuće ljudi i otkrivaju skrivena legla prljavštine i klica, a snimci specijalnim kamerama - koje otkrivaju desetine vrsta bakterija na "prosečnoj" ljudskoj ruci, dodatno hrane našu higijensku paranoju.

Reklame za kozmetičke proizvode nam govore da nam lice nikada nije dovoljno očišćeno, da zubi nikada nisu dovoljno oprani, a da bebine ručice nikada nisu dovoljno dezinfikovane.  

Međutim, stvari stoje sasvim drugačije - većina mikroba koji nas okružuju, uopšte ne predstavljaju opasnost, već su mnogi  čak vrlo korisni. Takođe, oni su i neuništivi, budući da po svojoj masi 25 puta nadmašuju sve višećelijske organizme na planeti.

Slično je i sa mikrobima koje nosimo u sebi. Ljudsko telo sadrži otprilike 100 triliona ćelija - od kojih, verovali ili ne, samo deset  odsto sačinjava naše organe. Ostatak su mikrobi. Većina od njih su bakterije koje obitavaju u našem sistemu za varenje, i koje nam služe tako što razlažu hranu i izdvajaju hranljive sastojke. "Očišćen" od mikroba, čovek ne bi mogao da preživi ni nedelju dana. Crevna flora nas štiti od mnogih bolesti, a bakterije iz creva su odgovorne i za proizvodnju vitamina K, ključnog za proces koagulacije krvi.

Čišćenje kao terapija

Strast za čistoćom organizma se ne zaustavlja na mikrobima. Tu je i famozna "detoksikacija" putem dijeta, tretmana, zdrave ishrane. Gutamo vitamine jer verujemo da hvataju "prljave" slobodne radikale, vežbamo do iznemoglosti u pokušaju da znojenjem izbacimo štetne materije i otrove,  pijemo litre i litre vode u zabludi da tako ispiramo bubrege ili krv - što u nekim slučajevima dovodi čak do smrtonosnog "trovanja" vodom. Zapravo, naše telo je sasvim sposobno da se samo izbori sa većinom "zagađivača" koji ga opsedaju.   

Jedan zanimljiv eksperiment je pokazao da su ljudi, koji su dobili uputstvo da razmišljaju o svojim greškama iz prošlosti - poput laganja, krađe ili izdajstva prijatelja, mnogo češće prali ruke nego inače.

Mrvica na podu nije bauk

Ipak, problem je što ovaj metod "terapije" nema dugotrajan efekat. Što više opsesivnog čišćenja - to svest o prisutnosti prljavštine sve više raste, a naša potreba za čistoćom jača.

Umesto da joj se prepustimo, trebalo bi da se odupremo i shvatimo da su umerenost u higijeni i poneka mrvica na podu sasvim u redu. Mikrobi iz našeg okruženja, jednostavno, ne mogu da se pobede, a čovek mora da prihvati rizik kao nužan deo svog života kako bi održao spokoj. Rizikujući prehladu zbog ljubljenja sa prijateljima, ili stomačni virus zbog dva ribanja sudopere manje - mi, zapravo, dobijamo na drugoj strani: u međuljudskim odnosima, ili na slobodnom vremenu, što obogaćuje život na drugačiji način.

Isto tako, važno je imati i svest o stvarnom nivou opasnosti od mikroba - šanse da vas salmonela danas ubije, daleko su manje nego, na primer, gojaznost. Ali, ipak nikog ne hvata panični strah od  hamburgera.

Kolateralna šteta higijenskog rata

U stalnoj trci za savršenom čistoćom, svi snosimo posledice. Povećani standardi higijene stavljaju nov teret na pleća žena, koje obavljaju najveći deo kućnih poslova. Rezultat preterane čistoće su i sve brojnije alergije, a naša preterana upotreba hemikalija - osim što može da izloži decu otrovima, može da bude i sasvim kontraproduktivna u borbi protiv bakterija, odnosno da utiče na razvoj otpornih "supermikroba".

Naravno, pranje ruku jeste jedan od ključnih faktora zaštite zdravlja. Ipak, sasvim je dovoljno koristiti običan sapun i toplu vodu. Sa druge strane, prečesto pranje celog tela uopšte nema pozitivan efekat po naše zdravlje. Opsesivno kupanje i čišćenje, generalno donose više štete našem zdravlju nego što mu pomažu. Naročito smo zaštitnički raspoloženi prema deci i spremni smo da dezinfikujemo sve što je u njihovoj blizini, narušavajući njihov imuni sistem i sprečavajući ih da razviju otpornost.

Organizam "izmišlja" neprijatelje

Naime, deca koja ne dolaze dovoljno u kontakt sa mikroorganizmima, najčešće su žrtve alergija i astme. Istraživanja pokazuju da deca koja imaju puno braće i sestara, koja odrastaju na selu, rano se uključuju u kolektiv ili imaju mačku - i na taj način se od malih nogu izlažu bakterijama, mnogo manje pate od alergija i parazitskih infekcija. Kada nema pravih neprijatelja da se protiv njih bori, organizam ih "izmišlja", pa svoje odbrambene sisteme okreće protiv bezazlenih stvari poput polena ili kikirikija.

Najzad, sami mikrobi su mnogo prilagodljiviji od nas. Tetrapak mleka ostavljen van frižidera - za jednu noć će postati dom hiljada generacija mikroba. To je više vremena za prilagođavanje novim uslovima nego što za ljudsku vrstu predstavljaju milenijumi. Dakle, umesto da bezuspešno pokušavamo da ih pobedimo, bilo bi nam bolje da sklopimo primirje sa njima. Najzad, bili su tu mnogo pre nego što smo se mi pojavili, a ostaće ovde mnogo duže od nas. Jednostavno, naviknimo se na to.

Zašto gajimo iracionalan strah od mikroba?

Da li je tu stvar samo u žudnji za zdravljem, ili postoje neki dublji razlozi? Psiholog Robert Lihi smatra da je higijena danas više moralno nego zdravstveno pitanje. Glancanje i dezinfikovanje, sa druge strane, predstavljaju vrstu terapije za svakodnevne nervoze savremenog čoveka. Smiruje nas utisak da nešto postižemo, da imamo kontrolu nad stvarima. Možda ne možemo da se suprotstavimo šefu, smršamo pet kila ili pomognemo najbližima kad su teško bolesni... ali, definitivno možemo da nateramo sudoperu da se cakli. Takođe, ritual čišćenja tela ili prostora može da predstavlja naš pokušaj da "očistimo" svoj unutrašnji svet od crnih misli i osećanja, ili od krivice.

Tekst priredila Jovana Papan