Da li je ova "žrtva" neminovna? Može li da se spreči? Odgovor smo potražili u stomatološkoj službi Doma zdravlja Savski venac, od oralnog hirurga dr Zorana Milosavljevića.

Da li se u trudnoći menja kvalitet zuba?

- Zubi se u trudnoći ne menjaju, njihova struktura ostaje ista. Ne postoji nikakva dekalcifikacija (gubljenje kalcijuma), kako buduće majke često misle da im se dešava. Ipak, do stomatoloških problema tokom graviditeta dolazi zbog dejstva hormona na sastav gingive, odnosno mekog tkiva. To je prvi simptom, takozvani gravidni gingivitis, što je normalna fiziološka pojava u trudnoći, a nastaje usled izmenjenog hormonskog statusa.

Kako se manifestuje gravidni gingivitis?

- Manifestuje se loptastim uvećanjem desni, koje su najčešće upaljene i samim tim lakše krvare, već na prvi dodir četkicom ili hranom. To je prvi simptom. Uz veću propustljivost krvnih sudova u toku trudnoće, pa i krvnih sudova u desnima, lakše se stvaraju meke naslage - takozvani plak. Meke naslage (koje se «usvajaju» iz hrane) su sekundarni simptom - koji se, za razliku od loptastog uvećanja desni i krvarenja iz njih, ne vidi.

Gravidni gingivitis "maskira" veću površinu zuba jer se desni uvećaju, pa se otežava samočišćenje - koje se postiže abrazivnom hranom, obrazima, jezikom. Iz hrane i pljuvačke se za vreme varenja talože meke naslage, lepljive supstance dekstran i levan, koje potpomažu stvaranje dentalnog plaka. Sve to zajedno stvara jedan pogrešan krug - koji, ako se ne prekine dobrim i redovnim pranjem zuba posle svakog obroka, progresivno vodi u paradentopatiju i do klaćenja zuba u poodmakloj fazi.

Može li trudnoća da prođe bez takvih tegoba?

- Pravilo na kojem se u toku edukacije trudnica insistira jeste redovno održavanje higijene usta i zuba. Međutim, zaplašene krvarenjem, one obično posustaju sa redovnim održavanjem higijene usta i prestaju sa pranjem zuba posle svakog obroka. A upravo to bi doprinelo da desni ojačaju, da se krvarenje ublaži i izbegnu promene koje se u ustima događaju tokom

Žene imaju pravo na besplatnu popravku zuba tokom trudnoće, kao i godinu dana posle porođaja

trudnoće. O higijeni usta dodatno moraju da se potrude  pacijentkinje koje imaju takozvanu teskobu zuba. Njima je za uredno održavanje neophodan konac, jer četkica ne može da uđe u tesan prostor između zuba.

Preosetljivost desni i krvarenje može da potraje tokom cele trudnoće. No, kada se posle porođaja hormoni vrate na svoj fiziološki status, prestaje i pojava gravidnog gingivitisa, kao i gravidna hemoragija (krvarenje). Međutim, usled neažurnosti, ili neupućenosti u pravilnu negu zuba, uz promene koje nastaju usled hormonskog statusa, nastaju sekundarne posledice: karijes i promene na samom tkivu zuba. Zbog takvih promena, koje su ponekad i bolne, a mogle su da se spreče boljom higijenom, trudnice se obraćaju stomatolozima.

Da li su stomatološke intervencije u trudnoći bezbedne po plod?

- Najbolje je da se kod stomatologa dođe pre trudnoće, u periodu dok se trudnoća planira, radi sanacije eventualnih problema. Što se intervencija tiče, sve ih treba izbegavati u prva tri meseca. U tom periodu je placentualni krvotok najpropustljiviji, tako da pojedini medikamenti mogu da deluju toksično na plod. Kasnije, kada su intervencije na zubima trudnice moguće, stomatolog ne bi trebalo ništa da radi bez dogovora sa ginekologom koji je prati. To je posebno važno u slučaju intervencija za koje je neophodna lokalna anestezija. Naime, lokalni anestetik sadrži oksitocin, hormon koji izaziva kontrakcije glatke muskulature, kakvu ima i materica, pa može da dovede do kontrakcija i spontanog porođaja.

Mišljenje ginekologa je potrebno zato što postoje i rizične trudnoće. Događa se da buduće majke ponekad «prikriju» svoje stvarno stanje, tako da stomatolog ne zna da li je trudnoća pacijentkinje stabilna ili rizična, i u kojoj meri. Zbog toga mora da postoji sinhronizacija u delovanju ginekologa i stomatologa kada je pacijent trudnica.

Da li su tokom trudnoće uopšte moguće ozbiljnije intervencije (vađenje zuba, na primer)?

Ako je trudnoća stabilna, mogu da se rade sve intervencije  koje ne prati krvarenje ili bol, jer bol sam po sebi dovodi do eliminacije adrenalina, koji može da deluje toksično, ne samo fiziološki. Moje je mišljenje da ništa ne treba raditi bez ginekologa, bez njegovog uputstva o toku trudnoće, naročito ako su u pitanju intervencije pri kojima je neminovno krvarenje, što je uobičajena pojava pri uklanjanju zuba. Ginekolog mora da da odobrenje za to.

PageBreak

Saveti za negu zuba u trudnoći

  • Događa se da trudnice ponekad, zbog većih zdravstvenih tegoba, moraju da piju lekove. Ukoliko su to antibiotici (vrste tetraciklina, na primer), potrebno je da budu oprezne, zato što oni mogu da deluju na mineralizaciju bebinih zuba i dovedu do njihovog različitog prebojavanja. Jer, bebini zubi počinju da se razvijaju još u trudnoći.
  • Posle svakog podoja, gazicom koja je natopljena u rastvoru sode bikarbone - prebrišite bebi celu usnu duplju i jezik. To je odlična preventiva protiv kandide (gljivice), koja je česta kod beba. U pitanju je SOOR ili mlečac, kako se obično naziva.
  • Dojenje, između ostalog, ima određen značaj i u razvoju orofacijalnog sistema (razvoju lica), kao i za razvoj bebine vilice. Kod beba koje ne sisaju, "ne izvuče se" dovoljno donja vilica, zato danas postoje cucle oblikovane da imitiraju maminu bradavicu. Kroz njih beba teže vuče mleko, što  doprinosi pravilnom formiranju donje vilice.
  • Pored genetskog nasleđa, a kasnije i preventive, na sastav i kvalitet bebinih zuba mogu da utiču i buduće mame redovnim unošenjem fluora. Uzima se jedan miligram dnevno, od početka trudnoće do kraja dojenja. Po prestanku dojenja, bebi se daje jedna četvrtina tabletice do četvrte godine, zatim se doza povećava. Fluora, inače, ima u zelenom povrću, ali u maloj koncentraciji.
  • Pokreti koje beba često pravi dok sisa, dobri su za razvoj mišića vrata, tako da je ne treba sprečavati, niti držati priljubljenu uz grudi, već osloboditi svaki njen pokret. To je isto kao sa kukovima: što više pokreta beba pravi, više se udubljuju čašice i ne dolazi do iščašenja.
  • Tokom dojenja, majka može da primeti kako beba teško sisa. Razlog može da bude resica (ispod jezika), koja bebu sprečava da ostvari dobar kontakt sa dojkom. Problem se rešava lakom hirurškom intervencijom.