Kućni poslovi - izumrla dečja veština

Imaju li današnja deca ikakve obaveze u domaćinstvu? Na ovo pitanje, većina roditelja će sa žaljenjem da odgovori negativno.

"Usluži me" mentalitet

A onda je klatno otišlo na sasvim drugu stranu. Roditelji, posebno oni kojima su u detinjstvu natovarivane brojne obaveze, u želji da svom potomstvu pruže detinjstvo koje neće nalikovati njihovom, gotovo sasvim su ukinuli kućne poslove svojoj deci. Razlozi koje navode su brojni: "Svakako će morati kad se uda... Bolje da greje stolicu... Ima previše obaveza...". Kao rezultat želje da poštede decu neprijatnih iskustava i pruže im bezbrižno detinjstvo, roditelji su otišli u drugu krajnost i podigli generaciju sa "usluži me" mentalitetom.

Zatrpani vanškolskim aktivnostima

Sa druge stane, u međuvremenu se pojavila žestoka konkurencija, koja je zapostavljene kućne poslove sasvim izbacila iz igre. Vanškolske aktivnosti su počele da otkidaju sve veći komad dečjeg slobodnog vremena, a vreme "bezbrižnog detinjstva" je sve brže počela da smenjuje nova epoha "zaposlenosti". U trci za što boljom "konkurentnošću" svoje dece, roditelji svaki njihov slobodan trenutak ispunjavaju raznim sportovima, časovima stranih jezika, kompjutera, učenjem baleta, muzičkih instrumenata, pripremom za prijemne ispite... Umesto da budu zamenjeni slobodnim vremenom, nekadašnji svakodnevni domaći poslovi su samo zamenjeni radom domaćih zadataka i jurcanjem sa jedne na drugu obavezu... od jutra do mraka.

Ruku na srce, roditelje nije toliko teško razumeti. Kada dete sutra bude konkurisalo za specijalizaciju ili radno mesto, stavka u biografiji "svakodnevno nameštao/la krevet i redovno brisao/la prašinu" neće imati nikakve šanse protiv stavke "isticao/la se u likovnoj ili dramskoj sekciji" ili "uspešno završio/la kurs za rad u Fotošop-u".

Nedostatak roditeljskog autoriteta

Naravno, uzrok problema sa kućnim poslovima nisu samo nepregledne obaveze savremene dece. Često je u pitanju i nedostatak autoriteta kod roditelja, koji su dozvolili da njihova volja vremenom poklekne pred dečjom samovoljom. Nažalost, duh vremena im ne ide na ruku, jer je danas postalo uobičajeno da se deci i njihovim željama podređuje sve i svi. Ali, odgovornost nije samo na društvu. Svaki roditelj na kraju snosi posledice odnosa sa detetom, kakvog je sam izgradio. Ukoliko razmazi svoje dete, zato što je to u početku bilo "simpatično", ili zato što "tako svi rade" - sutra će morati da obavlja hiljadu sitnica koje bi, zapravo, trebalo da budu detetova odgovornost. A detetu će uskratiti mogućnost da se oseća ponosno zbog toga što je korisno.

Kućni poslovi kao težak kuluk

Sve to, na kraju, rezultira nezadovoljstvom, koje će negativno da utiče na sve ukućane, pa i na dete koje je roditelj u startu želeo da oslobodi «neprijatnosti». Takođe, negativne posledice će doći do izražaja i kada dete jednom bude samo htelo da zasnuje porodicu i, samim tim, bude moralo da preuzme brojne obaveze, koje je do tada umesto njega obavljao neko drugi. Dok će se neka deca u tome ipak snaći, druga će ostati neodgovorna i lenja - čak i kada postanu roditelji, a biće i onih koji će jako teško da podnesu prilagođavanje. Ono što su njihovi roditelji obavljali sa lakoćom, oni će čitavog života doživljavati kao težak kuluk, upravo zato što nisu na vreme stekli nikakve radne navike.

Džeparac kao nadoknada za kućni posao

Pošto kućne poslove svojoj deci ne mogu da nametnu silom, mnogi roditelji danas pribegavaju "suptilnijim" metodama ubeđivanja. Plaćanje za obavljene kućne poslove često može da preraste u uspešan (poslovni) odnos, naročito kada su u pitanju nešto starija deca, koja imaju potrebu za stalnim džeparcem. Stručnjaci smatraju da ova metoda ima svojih dobrih strana, budući da uči decu vrednosti novca, i vezi između uloženog truda i nagrade.

Međutim, upozoravaju da treba biti oprezan i ne dozvoliti da se kućni poslovi sasvim svedu na transakcije. Većina kućnih poslova se obavlja zbog dobrobiti svih članova porodice, pa deca treba da postanu svesna da - kada čiste  kuću ili idu u kupovinu, zapravo to čine da bi svojim bližnjima i sebi život učinila lakšim i prijatnijim, a ne samo zato da bi ostvarila dobit. Postaviti sto za ručak ili srediti svoju sobu, na primer, nikako nije nešto što treba novčano nagraditi. Pokupiti opalo lišće u dvorištu, ili oprati automobil - e, tu već može da se pregovara... Naravno, kada za neki posao već plaćaju detetu, roditelji imaju priliku i da kontrolišu kvalitet urađenog, i time da kod deteta razvijaju odgovornost i pedantnost u radu - što će, uostalom, zahtevati i njegovi poslodavci jednog dana.

Roditelji, ne budite nestrpljivi!

Česta greška roditelja jeste i nedostatak strpljenja za dečje nespretnosti, u prilikama kada mališani i sami žele da pomognu. Zapravo, deca u predškolskom uzrastu često imaju vrlo izraženu želju da učestvuju u kućnim poslovima.

Ali, umesto da ih ohrabruju, roditelji ih u tom periodu često odvraćaju od toga, jer nemaju volje da im objašnjavaju, da sačekaju dok deca urade nešto kako treba, ili da popravljaju ono što deca neminovno loše urade. Tako čine veliku grešku, jer deci šalju poruku da kućni poslovi ne treba da budu njihova sfera interesovanja. Umesto da žrtvuju malo vremena i detetu objasne kako da raširi veš ili poređa oprane sudove na police, oni će ga poslati u sobu da se igra. Dete će, na kraju, tamo i da ostane. Čak i kada roditelji jednog dana požele da prekinu igru i zatraže pomoć. A tada može da bude kasno..

Tekst priredila Jovana Papan