Stariju predškolsku decu je lakše hraniti nego mlađu, jer uživaju u jelu i rado prihvataju nove ukuse. U ovom uzrastu, detetu je potrebno oko 1800 kalorija dnevno. Zadovoljavajuća ishrana mora da obezbedi odgovarajuću količinu kalorija i hranljivih sastojaka.

Što se tiče dece starije od pet godina, njihove navike u ishrani su u velikoj meri utemeljene na uticajima iz porodice u ranijem uzrastu. Zato je važno da čitava porodica ima zdrave navike u ishrani. Osim toga, pustite decu da idu sa vama u kupovinu, zajednički planirajte šta ćete da jedete, zajedno pripremajte hranu. Učešće u ovim aktivnostima će povećati interesovanje za jelo.

Obroci male zapremine

Mališani ovog uzrasta još uvek imaju velike nutritivne zahteve. Unos energije će, svakako, biti dovoljan kroz redovne obroke i užine, koje treba bazirati na osnovnim grupama namirnica. Neophodno je da svi obroci budu male zapremine. Jer, ako je unos hrane veći, postoji opasnost da se dete ugoji, naročito ako je fizički neaktivno. Ukoliko dete dobija u telesnoj masi, treba ga uključiti u neki sport ili rekreaciju: šetnju, vožnju bicikla, fudbal, plivanje... Izbegavati masne i zaslađene obroke. Kada je gojazno, dete zahteva dobro izbalansiranu ishranu, sa neophodnim nutrijentima koji obezbeđuju rast i razvoj.

Pravo na izbor hrane

Dobra ishrana ne znači da dete ne može da jede ono što voli ili da mora da jede ono što ne voli. Ona podrazumeva raznovrsnost i umerenost. Izbor onog što ćemo da jedemo je važno za postizanje dobrog zdravlja. Dete može da izabere izvesnu hranu zato što je ukusna ili zato što je na raspolaganju. Redovni obroci i hranljive užine uključuju hranu bogatu ugljenim hidratima, voće i povrće, mlečne proizvode, «mršavo» meso, ribu, živinu, jaja, mahunarke. Potrebno je ponuditi i dosta tečnosti, posebno ako je toplo vreme ili je dete fizički aktivno. Voda obezbeđuje dobru hidriranost organizma bez unosa kalorija. Osim vode, treba mu dati mleko i nezaslađene voćne sokove.

Doručak, ručak, večera

Doručak je veoma važan obrok jer obezbeđuje energiju za igru u ranom delu dana ili aktivnosti u školi (ako je dete krenulo u školu). Deca koja doručkuju su mnogo živahnija, energičnija i kreativnija, a postižu i bolji uspeh u školi od onih mališana koji izbegavaju obroke. Dobar doručak čine složeni ugljeni hidrati i jednostavni šećeri (hleb, žitarice, voće, povrće), proteini (mlečni proizvodi, jaja) i malo masti. Ugljeni hidrati obezbeđuju bržu energiju, ali brzo prolaze kroz želudac, pa doručak sastavljen samo od njih čini dete u podne prilično gladnim. Ali, kada se dodaju mleko, jogurt, sir, jaja... hrana ostaje duže u želucu i obezbeđuje kontinuiranu energiju.

Ručak je takođe važan, jer obezbeđuje energiju za ostali deo dana. On treba da sadrži belančevine, masti, gvožđe, vitamine A i C i kalcijum.

Večera je "najnaporniji" obrok za većinu dece ovog uzrasta, pošto mnoga od njih imaju užinu u vrtiću. Nikada nemojte da detetu prepunite tanjir, niti da ga forsirate da sve pojede ako nije gladno. Takođe, ako znate da ne voli hranu koju ste planirali za taj obrok, kombinujte je sa onom koju voli i uključite ga u pripremanje. Biće mu zabavnije da jede obrok u čijoj je pripremi samo učestvovalo.

Naravno, ishrana treba da ima dobru proporciju namirnica iz svih pet grupa - da bi obezbedila dovoljno hranljivih materija kao što su proteini, vitamini i minerali, vlakna... bez mnogo masti (naročito zasićenih) i šećera.PageBreak

Raznovrsnost u ishrani

Deci uzrasta preko pet godina treba ponuditi manje porcije, čija je sadržina raznovrsna, tako da bude zastupljena hrana iz svih grupa:

* hleb, žitarice, krompir

* meso, riba, jaja

* povrće

* voće

* mleko i mlečni proizvodi

Grupa žitarica kao osnovna u piramidi ishrane, trebalo bi da jednim delom bude sastavljena od integralnih žitarica, koje sadrže vlakna, jer mogu da smanje rizik od nastanka hroničnih bolesti. Žitarice takođe sadrže mnogo drugih hranljivih materija važnih za rast i razvoj.

Voće i povrće imaju udela u specifičnim nutritivnim potrebama organizma.

Mlečni proizvodi su izvor vitamina D i kalcijuma. Pošto istu količinu sadrže nemasni kao i punomasni proizvodi, bolje je koristiti ove prve. Izvori proteina su «mršavo» meso, živina, riba, ali i mahunarke.

Masti, ulja i slatkiši se nalaze na vrhu piramide - u najmanjoj količini, da bi se označilo njihovo ograničeno korišćenje u ishrani. Treba izbegavati hranu bogatu šećerom, pod čime se podrazumevaju i određeni sokovi, naročito gazirani. Umesto toga, ponudite detetu mleko, nezaslađene voćne sokove (sveže ceđene) i vodu. Ograničite unos slane hrane (deca uzrasta pet do sedam godina ne treba da konzumiraju više od tri grama soli dnevno).

Preporuke u ishrani

- Povećajte količine skrobne hrane (pirinač, makarone, hleb, krompir) - kao glavnog dela obroka

- Uvedite povrće i voće u sastav obroka

- Uključite u ishranu namirnice bogate vlaknima

- Spremajte hranu sa manje masti

- Ograničite hranu bogatu mastima - kao što su sosovi, pite, prženi krompir i druga pržena hrana

- Koristite masti sa nezasićenim masnim kiselinama (maslinovo ulje) - ako je moguće

- Koristite so i slanu hranu umereno

- Umereno dodajte šećer

Broj i veličina serviranja u toku dana

žitarice - šest i više serviranja

jedno serviranje = parče hleba, pola šolje kuvanog pirinča, paste ili žitarica

povrće - tri i više serviranja

jedno serviranje = šolja lisnatog povrća ili pola šolje kuvanog povrća

voće - dva i više serviranja

jedno serviranje = voćka srednje veličine (jabuka, narandža, banana) ili pola šolje kuvanog voća ili tri četvrtine šolje voćnog soka

mlečni proizvodi - četiri serviranja 

jedno serviranje = šolja obranog mleka ili jogurta, 50 grama sira

meso, riba, jaja, mahunarke - dva do tri serviranja

jedno serviranje = 60-120 grama kuvanog mršavog mesa, ribe ili živine,  jaje, pola šolje kuvanog pasulja

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista