Priča o trudnoći i porođaju iz Kanade: Ništa nisam osećala dok sam u budnom stanju pratila rođenje sina

Ja sam Olivera Pešić-Jovićević i ovo je moja priča...

Naša priča verovatno ne bi bila drugačija od ostalih na istu temu, da se sve ne dešava u Kanadi, gde smo se obreli u potrazi za boljim životom. Moj suprug Igor je elektroinženjer i dobio je dobar posao u svojoj struci. Ja sam završila Višu školu za finansijski menadžment, ali trenutno ne radim.

Zdravstvo je loše organizovano

Za svoju trudnoću mogu da kažem da je prošla veoma lako, uz male zavrzlame. A one počinju ovako... 

Kanada je zaista divna zemlja, sa dosta mogućnosti. Svako ko to želi, može ovde da se snađe i živi jednim lepim, mirnim životom. Sve je odlično organizovano, osim zdravstva. To je jedini minus. Ali, kad kažem da je jedini, ne mislim i da je i mali - ogroman je za jednu tako visokorazvijenu zemlju. U Srbiji je dozvoljena privatna praksa, koja ženi omogućava da pored domova zdravlja i na taj način vodi svoju trudnoću. Ali, to u ovoj zemlji ne postoji. Ovde, jednostavno, nema mnogo izbora. Jako je teško naći i porodičnog doktora - koji je, inače, za sve zadužen: od prehlada do ginekoloških pregleda i vođenja trudnoće, dermatologije i ostalog... jedino se ne bavi stomatologijom, na našu sreću!

Porodični lekar - doktor sportske medicine

Naš porodični lekar (inače u Srbiji poznat kao doktor opšte prakse), doktorirao je na sportskoj medicini. A da ironija bude veća, ne biste verovali, meni je u trudnoći baš takav doktor bio potreban!

Nekoliko meseci sam imala bolove u šakama, a noću jako trnjenje sa bolovima, što je konstatovano kao sindrom karpalnog tunela (od preteranog oticanja - voda u telu, odnosno u rukama, sužava tunel i gnječi živac), koji uzrokuje navedene simptome. Jedina stvar koja sada može da mi pomogne su  takozvani steznici, odnosno lastiš oko zglobova - koji ih fiksira. I tako, u celoj toj priči oko trudnoće, meni moj doktor i služi za ponešto!

Prvi pregled tek u sedmom mesecu!

Verovali ili ne, ali tek u sedmom mesecu sam imala prvi pregled kod ginekologa, i samo dva ultrazvučna pregleda. Prvi u četvrtoj nedelji trudnoće - da se sve potvrdi, a drugi u 16. nedelji. Ovde, inače, smatraju da su suvišni pregledi ultrazvukom štetni, a suvišni su onda kada je sa vašom trudnoćom sve u redu. Što je, na svu sreću, naš slučaj.

Da ne bi bilo da se samo žalim, ima ovde dosta pozitivnih stvari - besplatnih kurseva i psihofizičkih priprema za oba roditelja, priprema za dojenje, besplatne literature... I, naravno, misao da će jedno malo biće da ispuni vaš život, odnosno samo rođenje deteta - najbolja je stvar koja može da vam se desi, u ma kojoj državi na svetu da ste.  

Porođaj

Stigao je i taj dugo očekivani dan. Prve kontrakcije su se javile u 18 časova. Oko pola tri ujutru su postale učestalije (na minut, dva), pa smo krenuli u bolnicu. Mog ginekologa su odmah obavestili, tako da je ubrzo bio pored mene. On mi je vodio trudnoću od sedmog meseca i bila sam prezadovoljna!

Carski rez uz spinalnu anesteziju

Zbog sporog otvaranja grlića, morala sam na carski rez. Kada su stigli anesteziolog i pedijatar, dobila sam spinalnu anesteziju, koja mi je omogućila da u budnom stanju pratim rođenje svog sina (da, bio je to jedan sladak dečak). Ništa nisam osećala, ni videla, ali mi je anesteziolog prenosio šta se dešava. U 04:45 se začuo plač mog Viktora. Bio je dug 48 centimetara, a težak svega 2070 grama... i bio je dosta napaćen.  

Oporavak u apartmanu

Naredna četiri sata su proveravali da li osećam prste na nogama, a onda su me odveli u moj apartman. Sestre su me bukvalno naterale da se istuširam, operem zube i očešljam! Nakon toga sam prvi put videla svoju bebicu. Smestili su ga u inkubator, gde je dva dana bio na kiseoniku i infuziji. S vremena na vreme, davali su mu dudu, kako bi razvio instinkt za sisanje. Ja sam se sve vreme izmlazala električnom pumpicom, da bih podstakla nadolaženje mleka. Usled toga, na grudima su mi nastale ragade, koje su mi pričinjavale jake bolove.  

Apartman je imao još jedan ležaj, tako da su sa mnom naizmenično bili suprug i mama, koji su mi pomagali oko Viktora. Sami smo ga presvlačili i kupali. Pedijatrijske sestre su nas obilazile na svaka tri sata, a dolazile su i na svaki poziv (u sobi i kupatilu se nalaze dugmići za poziv sestara!). Posetu u apartmanu sam mogla da imam u bilo koje doba dana. Ovde se u bolnici posle porođaja ostaje samo 48 sati, ali smo mi ostali šest dana (dok Viktor nije počeo da dobija na težini).  

Najzad kod kuće

Nakon dolaska kući, obišla nas je patronažna sestra, koja je pregledala bebu, kao i "sestra za pomoć pri dojenju". One su mi dale divne savete i preporuke oko negovanja bebe i dojenja.

Sve naše muke su prošle mesec dana nakon porođaja. Mleko je nadošlo, ragade se sredile, a Viktor je napredovao više od 1500 grama!   

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com