Porodila sam se u decembru  2007. godine u Višegradskoj bolnici. Moja trudnoća je bila komplikovana.

Imala sam blizanačku trudnoću, ali jedan plod nije opstao. Od samog početka imala sam problema sa krvarenjem, hematomom na posteljici, kontrakcijama, visokim šećerom i anemijom. Do petog meseca sam uglavnom ležala kod kuće jer mi je pretio spontani zbog hematoma, a kada se to sredilo počeo je da mi raste šećer.

Povezane vestiZdravlje trudnicaPovišen nivo šećera u krvi: Dijabetes kod trudnica

Po dogovoru sa mojim doktorom, 12. decembra sam otišla u bolnicu da bi mi pratili šećer. Ležala sam na Humanoj reprodukciji. Svaki dan je bio isti, tri puta dnevno kontrolisanje šećera, merenje pritiska i temperature. Bolnica ko bolnica, uvek je dosadno, ali ono što me je podizalo bili su doktori i sestre koji tamo rade i koji su jako profesionalni i ljubazni. Takođe druženje sa drugim trudnicama, razmenjivanje iskustava i hrabrenje od strane iskusnijih majki.

Došao je i taj 21. decembar. U dogovoru sa doktorom stavili su mi vaginaletu koja izaziva porođaj. Posle pola sata ja sam prokrvarila i dobila blage bolove. Međutim, kako je vreme odmicalo, dobijala sam sve jače bolove, koje naravno možete ublažiti pravilnim disanjem, ali beba ni posle šest sati nije htela napolje. Ja se nisam otvarala, a beba se nije spuštala, takođe je i bebin CTG bio loš. Kada su mi rekli da moram na hitan carski rez, nisam osetila baš nikakav strah, jer kada dođete do samog kraja shvatite da sve to mora jednom da se okonča. Smireno sam otišla na hirurgiju i u 12.50 rodila zdravu devojčicu Ivu, dugačku 50cm, a tešku 3.400g.

Carski rez je protekao bez ikakvih problema, ali je oporavak bio malo teži. Sve me je užasno bolelo, pogotovo dren koji su mi skinuli tek posle tri dana. Nakon toga, sve je bilo mnogo lakše. Ne želim nikog da lažem, posle carskog reza rana užasno boli, ali onog trenutka kada vam donesu bebu na podoj svaki bol prestaje. Probleme sa grudima nisam imala jer sam tokom trudnoće išla na predavanja o dojenju u Domu zdravlja "Savski venac".

Povezane vestiVaša pričaOd strepnje i bola do suza radosnica: Svim hrabrim trudnicama koje su prošle kroz VRT i stručnjacima ovog posebnog odeljenja

Sedam dana posle carskog reza, sa suprugom i ćerkicom došla sam kući. Kako se sve posle odvijalo to svi predpostavljate - ludnica svaki dan. Ja sam dete dugo želela i bila sam spremna na svaku muku i na svaki mogući bol da ga dobijem. Želja mi se ostvarila, Iva za koji dan puni godinu dana i ja sam sad najsrećnija majka na svetu.

Mama Dragana Pavlović Petrović

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.