Najčešći pokazatelji fizičke, psihičke ili emotivne zrelosti deteta, potrebni za polazak u školu su: dete neposredno pre škole ume da pravilno koristi sve glasove, mlečni zubi su ili zamenjeni ili je zamena u toku, ima dobar apetit, ima razvijenu finu motoriku (ume da koristi makaze, ili da se igra sa dugmićima, klikerima...), crta figuru čoveka sa svim elementima, tj. glavom, telom, rukama, nogama i detaljima (oči, nos, usta, uši, kosa), uspeva da drži pažnju 20 minuta na istoj aktivnosti, ume da podnese poraz (na primer, ne plače kada izgubi: "Čoveče ne ljuti se"), može da bude odvojeno od vas više sati ili dana...

Šta je važnije

Upravo su ovi navedeni elementi važniji pokazatelji njegove spremnosti i zrelosti za polazak u školu nego da li ume da čita i piše. Osim toga, ako je dete išlo u vrtić, ono se već naučilo pravilima ponašanja u grupi, ali i savladalo osnovne pojmove potrebne za snalaženje u školskom gradivu. Zato nemojte da insistirate na aktivnostima kao što su čitanje i pisanje, osim u slučajevima kada deca sama pokazuju želju za ovim saznanjima. Naime, može se dogoditi da dete učite čitanju i pisanju na drugačiji način nego što će to da uradi njegova učiteljica, pa će ono morati da se najpre odvikava od vašeg načina, kako bi prihvatilo njen. Takođe, pogrešno je uverenje da će umeće čitanja i pisanja u predškolskom periodu olakšati utvrđivanje radnih navika važnih za školsko učenje.

Sa druge strane, škola će veoma brzo očekivati određene radne navike od vašeg deteta (na primer, da se u školu donese sav potreban pribor a ne da se ponešto i zaboravi, da se na vreme urade domaći zadaci, da se pri dolasku u školu ne zakašnjava...). Kojom brzinom će se ove navike kod deteta uspostaviti zavisi, pre svega, od vas i vašeg ponašanja. Radne navike se «naslanjaju» na higijenske, koje je dete steklo u predškolskom periodu. To su osnovne higijenske navike (kupanje, pranje ruku, zuba, umivanje), ali i urednost (slaganje igračaka ili odeće pre spavanja), kao i navika da se u određenim poslovima pomaže roditeljima...

Pravilne radne navike izgradićete kod deteta ukoliko:

1.Što počneš - to završi

Uvek podstičite dete da svoju aktivnost privede kraju. Jednom kada počne da se igra, crta, pravi vozić, slaže slagalicu, ili slično - ne prekidajte ga. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ručak, odlazak na spavanje...), i koja su time prisiljena da istu aktivnost često »seckaju« i ponovo započinju - brzo počnu da se dosađuju i izgube mogućnost za razvoj koncentracije. Radije sačekajte kraj igre, uz obavezno napominjanje da će, na primer, ručak biti gotov za pola sata, pa ga onda najavite za 15 minuta... Ovako dajete vremena detetu da završi igru i vežba svoju pažnju.

2.Samostalnost

Omogućite detetu što više samostalnosti u radu. Uzdržite se od učestvovanja u izradi domaćih zadataka, jer su oni detetova obaveza a ne vaša. Vi budite podrška, ali se direktno uključite u izradu zadatka (to ne znači da ga vi radite!) samo ukoliko dete od vas traži pomoć za nešto što ne razume.

Objasnite mališanu da, kada je već počeo da radi domaći zadatak, sve ostale aktivnosti moraju da sačekaju (gledanje crtanog filma, na primer). Omogućite mu mir, isključite TV, ukoliko je moguće udaljite mlađu braću i sestre. Ne morate sedeti pored njega ili mu "stajati iza leđa", jer bi ga to učinilo dodatno nervoznim. Ali budite prisutni dok radi, posebno u prvim razredima, dok ne stekne sigurnost u svoje znanje.

3.Plan rada

Napravite satnicu obaveza i aktivnosti za svaki dan, ili detaljan plan rada. Precizirajte vreme za učenje, za izradu domaćih zadataka, ali i za ono što detetu predstavlja zadovoljstvo (igra, treninzi, gledanje crtaća...). Pravilan raspored će uveliko uticati da dete radije počne da uči i sve svoje školske obaveze uradi na vreme, jer je motivisano onim što sledi nakon toga.

PageBreak

4.Koncentracija

Pokušajte da fokusirate dečju pažnju na aktivnost koja je u toku. Koncentracija je veoma važna za školsko učenje i formiranje radnih navika. Ona označava usredsređenost na trenutnu aktivnost (na času - usmerenost na ono što se dešava u tom trenutku, pri izradi zadataka - usmerenost na same zadatke...) i isključivanje  drugih misli. Objasnite detetu da biti prisutan na času podrazumeva ne samo fizičko, već i mentalno prisustvo. To, zapravo, znači: slušati, biti krajnje pažljiv i aktivan. Takođe, kada dete obavlja i druge obaveze - što je više koncentrisano, to će pre biti slobodno da svoje preostalo vreme iskoristi za aktivnosti koje samo izabere.

5.Pravilno učenje

Objasnite detetu tehniku pravilnog učenja. Ukoliko je ne poznajete, posavetujte se sa školskim pedagogom ili psihologom. Neka od osnovnih uputstava za pravilno učenje (kojima se za najkraće vreme postižu najbolji rezultati - usvajajući gradivo sa razumevanjem, umesto bubanjem napamet) su:

-Uslovi za rad

Obezbedite potrebne uslove za rad. Idealno je da to bude detetova soba, ili neki drugi miran kutak, odvojen od pogleda odraslih, bez suvišnih detalja, sa dobrim osvetljenjem, da ima sto i stolicu...

-Vreme za učenje

Ono što detetu predstavlja najveći problem, ili što najmanje razume, važno je da uradi onda kada mu je učinak najveći. Za nekog je to jutro, za nekog veče, ali je princip isti: za najteže gradivo mu pomozite da izabere najpogodnije vreme.

-Podela lekcije

Podela lekcije na manje celine (od jednog do drugog podnaslova, ili po pasusima) omogućava praćenje logičnog sleda same lekcije.

-Čitanje teksta

Koliko će puta dete da nešto pročita - ponajviše zavisi od njegove motivacije i koncentracije. Zato podstičite mališana da čita sa punom pažnjom, kako bi što pre shvatio tekst. Upravo je to glavni cilj čitanja teksta (ne da ga nauči čitajući što više puta i tako memoriše, već da ga razume).

-Podvlačenje

Podvlačenje važnih reči i rečenica običnom olovkom, koje se vrši prilikom čitanja, omogućava detetu da vežba izdvajanje bitnog od manje bitnog, i olakša sebi - jer će u svakom sledećem čitanju da prati samo podvučene reči. Što je dete starije, ovo pravilo ima veću korist. 

-Ponavljanje i preslišavanjenaglas

Kada se preslišava naglas, dete nesvesno primorava sebe da brže misli, da pronalazi prave reči, da se vežba u verbalnom iskazivanju - a to će doprineti da ceo njegov govor bude bolji i bogatiji. Inače,  ponavljanjem u sebi se stiče lažni utisak da se određeni deo gradiva razume, čak i ako to nije slučaj. Tek ponavljanjem naglas se stiče realna slika o pravom znanju. Odmah posle čitanja nekog teksta predložite detetu da počne sa preslišavanjem.

PageBreak

6.Motivacija

Većina starijih učenika zna koliko su radne navike i motivacija važni za uspeh. Ipak, svako od nas ima faze kada mu je teško da radi i kada može da nabroji mnogo zanimljivijih mogućnosti provođenja vremena. Otpor ili trenutno nerazumevanje gradiva može da bude velika prepreka detetu da uopšte počne da uči. U ovim slučajevima je važno da ne popuštate i ne pronalazite kompromisna rešenja ("Dobro, ako ti je teško, ne moraš..."), već da se uhvatite u koštac sa suštinom problema. Ukoliko je neki tekst za dete previše apstraktan i nerazumljiv, pokušajte da ga "prevedete" na jezik koji je njemu blizak. Tako, na primer, zadatak iz matematike koji glasi: Koliko vremena treba putniku X da bi stigao iz mesta A u mesto B, ako... možete da postavite i drugačije: Koliko treba vremena mom drugu Peri da stigne od svoje kuće do moje, da bismo igrali šah, ako...

Kad dete nema priliku

Ako pripadate onim roditeljima koji veruju da je njihova, roditeljska dužnost da uče zajedno sa decom i pomažu im u svemu, pa (zašto ne?) i u obavljanju školskih obaveza, jasno je da vaše dete neće ni imati priliku da stekne radne navike. Za razliku od njega, mališani sa dobrim radnim navikama su u ogromnoj prednosti. Oni ne obraćaju pažnju na smetnje sa strane, rade samostalno, brzo čitaju, umeju da predvide moguća pitanja (raspoznaju ono što je važno), imaju precizno utvrđen cilj, počinju rad bez odlaganja. Takođe imaju izraženu naviku vremena (tj. ne vole da menjaju vreme koje su odredili za rad) i mesta (uče uvek u istoj sobi i za istim stolom), tako da ih već i samo prilaženje tom mestu u određeno vreme podstiče na rad. Konačno, njima za rad i dobre rezultate nisu potrebni mama i tata da im prave društvo dok čitaju, ili da ih stalno nadgledaju.

Ostaju zauvek

I, ono što je najvažnije, jednom stečene radne navike ostaju zauvek! Drugim rečima, ako ih vaše dete izgradi sada, dok je u prvim razredima osnovne škole, one će ga pratiti kroz proces školovanja i kasnije. Za uspostavljanje radnih navika kod deteta je izrazito važno da pokažete strpljenje i toleranciju. Ukoliko ste razdražljivi i napeti kada dete treba da završi svoje obaveze, stvorićete kod njega kontraefekat i otpor prema obavezama uopšte. Bez obzira na razloge, nikada ne cepajte listove iz njegove školske sveske, ne uslovljavajte poklone uspehom, ne kažnjavajte zbog slabe ocene, ne poredite ga sa drugom decom, i ne stavljajte znak jednakosti između deteta i učenika.

Navike nam omogućavaju da automatski reagujemo u mnogim oblastima života a da pritom ne gubimo vreme i energiju na razmišljanje. Mnoge od njih su samo jednostavan, individualni oblik ponašanja koji svako od nas poseduje. Velika je zabluda da su navike nepromenljive i jednom zauvek date. Radne navike nisu urođene, to nije nešto što dete ima ili nema, sa čime se rodilo ili nije. U njihovom stvaranju se ne krije nikakva posebna tajna. One se stiču vremenom - ponekad brže, ponekad sporije, ali nisu nedostižne. Za sticanje pravilnih radnih navika nikad nije kasno, iako je njihova najveća prednost ukoliko dete od starta uči sa pravilnim, tj. sa izraženim radnim navikama.

Jelena Holcer, pedagog