Spremite se za dojenje

Svaka buduća mama se, manje ili više, priprema za predstojeći porođaj, koji za nju predstavlja kraj devetomesečnih briga. No, žene kojima to nije prvi put, dobro znaju da je rođenje deteta početak drugih briga - koje, ukoliko se za njih ne pripreme na vreme, mogu da prerastu u probleme. Jer, iako je porođaj najteži, on traje samo jedan dan, a ono što sledi nakon njega, prilično je naporno. Na svet dolazi novo, divno biće ali nežno, sasvim bespomoćno, koje od prvog trenutka u potpunosti zavisi od svoje majke. Stoga je neophodno da ga ona dočeka spremno, zaštitnički. To, pre svega, znači da je sposobna da ga uspešno doji.

Pokazalo se da je dojenje uspešnije ako se odmah posle porođaja beba stavi na majčine grudi, jer već tada «zna» da sisa. Naravno, od prvog podoja u porođajnoj sali ne treba očekivati da bude količinski veliki, ali je njegov značaj za uspeh dojenja neprocenjiv. Inače, bebe koje počnu da sisaju odmah nakon rođenja, u kasnijem periodu svojim mamama zadaju mnogo manje problema (bolje hvataju bradavicu, brže i efikasnije sisaju i bolje napreduju).

Dojenje odmah nakon porođaja ima određenih prednosti i za majku. Kada beba vuče bradavicu, to kod porodilje stimuliše lučenje hormona oksitocina. Osim što utiče na izlučivanje mleka, ovaj hormon pospešuje skupljanje materice, što dovodi do smanjenja posleporođajnog krvavljenja. Kao što vidite, priroda se za sve postarala - zato joj se ne treba suprotstavljati!

Nakon porođaja je prirodno da se majka i beba ne razdvajaju, a to je omogućeno u porodilištima sa baby friendly (bejbi frendli) programom. Jedino tako će se obezbediti uslovi za «neograničeno» dojenje, tj. dojenje na zahtev bebe, danju i noću. Jer, ako se propuste prvi posleporođajni dani, uspostavljanje uspešnog dojenja je daleko teže, a ponekad i nemoguće.

Produkcija mleka počinje oko porođaja, pod dejstvom hormona prolaktina, čije se stvaranje stimuliše sisanjem bebe. Što beba više sisa, više se mleka stvara, i obratno. Da bi isisavala mleko, beba mora da ustima obuhvati areolu (tamni deo oko bradavice, sve do kvržica), što je moguće samo ukoliko se pravilno postavi na dojku.

Položaj pri dojenju

Pre početka dojenja, i mama i beba moraju da zauzmu udoban položaj, bez obzira da li se dete doji u ležećem ili sedećem položaju. Pri podoju, bebi ne treba okrenuti samo glavu prema majci, već je treba okrenuti celu. Beba je dobro postavljena na dojku ako je mirna i opuštena, ako sisa polagano i duboko - koristeći donju vilicu, što se manifestuje pokretima mišića oko uva.

Dete refleksno nalazi bradavicu kada mu se ona nasloni na gornju usnu. Ukoliko je dojka prepunjena, pre podoja može da se malo isprazni - kako bebi ne bi zatvorila nos, ili da se pridržava prstom. Beba treba ustima da obuhvati što je moguće veći deo areole. Ako je areola prevelika, treba je držati između kažiprsta i srednjeg prsta, što će popraviti njen oblik i olakšati bebi da je uhvati.

U toku podoja je važna i relaksacija. Ne treba držati bebin potiljak, već nasloniti njenu glavu na majčinu ruku. Pošto mleko iz dojke ne curi kontinuirano kao iz flašice, već u naletima, može se desiti da beba zbog toga često prekida podoj, što je potpuno normalno. S obzirom da sastav mleka nije isti na početku i na kraju podoja (prvo mleko je vodenije, sa više šećera dok je zadnje mleko gušće, masnije, sa više belančevina i vitamina rastvorljivih u mastima), potrebno je da beba jednu dojku isprazni do kraja a drugu koliko hoće. Ostatak mleka iz dojki treba istisnuti ručno. Pri sledećem podoju, dajte bebi dojke obrnutim redom, da bi se simetrično praznile. Ako dojite blizance, neka svaki sisa iz jedne dojke do kraja (može i istovremeno).

Koliko često dojiti bebu?

Bebu ne treba hraniti ni po kakvom planiranom rasporedu, već kada ona poželi. Prvih dana po rođenju, pauza između podoja ne bi trebalo da bude veća od tri sata. Ako mleko još nije nadošlo u dovoljnoj količini, umesto da dohranjujete bebu veštačkim mlekom, i tako rizikujete da dobije alergiju, dajte joj veliki broj malih podoja u toku dana. To će da zadovolji njene dnevne potrebe u kalorijama ali će, takođe, stimulisati vaše dojke da stvaraju mnogo više mleka. Naučno je potvrđeno da skoro svaka zdrava dojilja može da proizvede duplo više mleka nego što je potrebno njenoj bebi.

Koliko dugo bi trebalo da traju podoji?

Beba treba da sisa dok ne bude sita. Tada će: ili da odbije dojku, ili da zaspi. Mnoge bebe, naročito nedonoščad, vole da dremuckaju za vreme podoja. Opipavanjem dojki se može proceniti koliko mleka je beba popila. Ako vas brine to što posisa samo nekoliko gutljaja i neće više da vuče, možete je prvih dana nakon podoja dohranjivati sa nekoliko kašičica vašeg izmlaženog, neprokuvanog mleka. Tako će vam dete koliko-toliko duže spavati.

Kako prekinuti podoj?

Dok beba sisa, nikada ne odvajajte njena usta od dojke. Vrhom malog prsta dodirnite ugao bebinih usana, pa će ona sama da ispusti bradavicu. Potom nežno izvucite bradavicu iz bebinih usta, najbolje kad zaspi.

Foto: Shutterstock

Kako da budete sigurni da beba izvlači mleko iz dojke?

Tragovi mleka na bebinom jeziku su siguran znak da ona može da izvuče mleko iz dojke, pa se vredi pomučiti - dok beba ne nauči da lepo sisa. Ali, ako je njen jezik posle podoja i dalje ružičast, ili podoj traje duže od pola sata a beba pritom svaki čas plače, verovatno nije ništa posisala. Većina problema kod dojenja nastaje zbog nepravilnog sisanja. Beba koja sisa samo bradavicu (kao cuclu na flašici) - izvlači malo ili nimalo mleka, pa ostaje gladna. Razdražljiva je i nemirna dok je plač ne iscrpi, a potom  zaspi, preskačući obrok. Ukoliko takva situacija potraje, dete postaje dehidrirano, pospano i više ne traži da jede. Neiskusni roditelji misle da se dete nasisalo i da je sito zaspalo. Međutim, beba upada u zdravstvene problem, a majčine grudi postaju prepunjene, tvrde i bolne.

Zašto dolazi do prepunjenosti grudi?

Prepunjenost grudi nastaje i kada se beba doji po utvrđenom ritmu, što je pogrešno, kao i u porodilištima gde se bebe ne donose noću na podoj.
Ako su grudi toliko prepunjene da beba ne može da uhvati bradavicu, prvo treba ručno istisnuti izvesnu količinu mleka, dok dojka ne omekša. Zastoj mleka se «leči» čestim izmlazanjem. Pravilno izmlazanje izgleda ovako: uhvatiti palcem sa gornje strane, kao i ostalim prstima sa donje strane - periferiju tamnog kruga (areole dojke), gde su smeštene kvržice. Nežno ih stiskati jedne ka drugima, i istovremeno ka sebi - desetak puta.

Zatim staviti dlan jedne ruke na dojku, a dlan druge ruke ispod dojke, pa je masirati kružnim pokretima. Pritom se jedna ruka kreće levo, a druga (istovremeno) desno - to uraditi desetak puta.  

Kako se dojke razmekšavaju?

Istiskivanje i masiranje se vrše naizmenično, deset minuta po dojci, i to svakog sata ukoliko postoji zastoj - dok mleko ne krene da curi u mlazu i dok se dojke ne «razmekšaju». Nemojte da se obeshrabrite ako u početku skoro ništa ne izlazi. Važno je da budete uporni pa će za pet, šest sati mleko ići «kao iz česme»! Ukoliko se u međuvremenu beba probudi i traži da sisa, obavezno joj ponudite dojku. Ako podoj uspe, problem je rešen. Ako ne uspe, nastavite sa izmlazanjem. Umesto ručnog izmlazanja, može da se koristi pumpica, najbolje ona koja se odmah stavi na sterilnu flašicu u kojoj će se čuvati mleko.

Nije dobro gnječiti čvorove u dojkama, jer to dovodi do otoka njihovih nežnih kanalića, pri čemu protok mleka postaje još manji, pa se situacija pogoršava. Masaža, naizmenično sa izmlazanjem, dovoljna je da se čvorovi postepeno «istope«. Za ovu metodu treba imati mnogo strpljenja, a iznad svega vere u uspeh. Ali, nju je veoma naporno primenjivati noću. Zato, ako tokom dana primetite zastoj mleka, odmah započnite sa izmlazanjem, i to na sat vremena, da bi se zastoj otklonio do noći (kako biste mogli da se koliko-toliko odmorite).

Šta ako ipak dođe do mastitisa?

Ali, oprez! Što se bradavica više vuče, stvara se više mleka, pa u slučaju da se ne uspostavi uspešan podoj, zastoj može da se ponovi. Mleko koje je «zastalo», dobra je podloga za bakterije, tako da se ubrzo razvija upala dojke - mastitis. To je praćeno crvenilom, bolnim otokom i povišenom telesnom temperaturom. Međutim, za vreme mastitisa, čak i onog koji je praćen visokom temperaturom, majka može i treba da doji bebu, jer je to najbolji način da se otkloni zastoj mleka. Eventualno, lekar će nakon pregleda dojki da preporuči neki antibiotik, koji ne smeta novorođenčetu. Samo u slučaju formiranja apscesa (gnojne kolekcije), podoj se privremeno obustavlja, izmlaženo mleko baca, a majka leči malim hirurškim zahvatom kojim se oslobađa gnoj. Inače, majke koje su od početka sa bebom u sobi, i doje je na «zahtev», gotovo da ne znaju za mastitis. Njegov najčešći uzrok je izostajanje noćnog podoja - koji je priroda odredila, pa ga ne treba preskakati.

Kako se tretiraju ragade?

Tokom prve nedelje nakon porođaja, neretko se dešava da na bradavicama nastanu bolne rane - ragade. Sa jedne strane, one su posledica veće osetljivosti bradavica u tom periodu (što je uobičajeno), a sa druge - posledica nepravilnog položaja bebe pri dojenju. Ragade se takođe javljaju kod neuspešnog podoja - kada beba vuče mleko, ali ga ne izvlači. Ove ranice ređe nastaju ako se bradavice pre i posle podoja namažu sopstvenim mlekom, što je sasvim dovoljno za njihovu negu. Osim toga, danas postoje vrlo efikasni preparati za negu bradavica, kao i za zarastanje ragada, a mogu da se nabave u svakoj apoteci. Ragade, inače, nisu prepreka dojenju. Ali, ako je ono za majku mnogo bolno, može da se preskoči jedan do dva podoja, s tim da majka treba ručno da prazni dojku i hrani bebu svojim izmlaženim mlekom.

Kako izbeći probleme sa bradavicama?

Bradavice se razlikuju po obliku. Mogu da budu ispupčene, kratke, ravne, ili uvučene. No, mogućnost da se bradavica lako izvuče, važnija je od njenog izgleda. U većini slučajeva, dojenje je moguće i sa bradavicama koje ne mogu dovoljno da se izvuku. Bebino sisanje izvlači bradavice, ali nije na odmet da ih majka i sama izvlači pred kraj trudnoće, da ih masira grubljim peškirom i da isključivo nosi komotno, pamučno prsluče.

Ukoliko je bradavica uvučena i nikakvim manevrima ne može da se prilagodi detetu, pokušajte da dojite preko silikonske bradavice (što mekše i tanje), koja se posle upotrebe propisno steriliše. U slučaju da ni to ne pomogne, beba se hrani majčinim izmlaženim mlekom - koje se skuplja u otkuvanu posudu i daje detetu otkuvanom kašičicom, a flašicom samo ako su sve nade u grudno dojenje izgubljene. Izmlaženo mleko se drži u otkuvanoj posudi u frižideru (do tri dana), a pre upotrebe zagreva do temperature tela (ne prokuvava se, da se ne bi uništile vredne belančevine).

Važno je da znate kako vaše mleko ne može da bude «slabo». Iako prvo mleko - nazvano kolostrum, izgleda kao «vodica», bebi je u tom trenutku potrebno baš takvo mleko. Nikad ga nema previše, jer bebin organizam u tom uzrastu ne bi ni mogao da primi veliku količinu tečnosti. Ukoliko redovno dojite, mleko uskoro postaje žuto, pa belo. Beba koja lepo sisa ne traži da pije vodu, jer dovoljno tečnosti dobija kroz mamino mleko, čak i kada je vrućina.

Akcesorne ("prekobrojne") dojke

Nekim ženama se posle porođaja, prilikom nadolaženja mleka, stvaraju bolni otoci na grudnom košu - ispred obe pazušne jame. Radi se o rudimentnom tkivu mlečnih žlezdi koje može, ali ne mora da bude povezano sa dojkama. To se utvrđuje u toku dojenja, kada se otoci smanjuju ili ostaju isti. Čak i ako se ove «prekobrojne» mlečne žlezde ne prazne u toku podoja - sa dojenjem treba nastaviti, jer će one narednih dana same od sebe da se smanje i polako da nestanu. Samo u slučaju upale, dojenje mora da se prekine.

Da li i kada buditi bebu da sisa?

Bebu koja je teža od tri kilograma, tokom prvog meseca života treba buiditi danju samo ako spava duže od četiri sata, a noću je ne buditi uopšte. Bebu lakšu od tri kilograma treba buditi na tri sata, pa i češće - ako treba i danju i noću, dok ne pređe težinu od tri kilograma. U principu, broj podoja u toku 24 časa nije bitan ako dete lepo napreduje, ali ne bi trebalo da bude manje od sedam podoja u prvom mesecu.

Napredovanje u prvom mesecu života

Normalno je da beba izgubi do 10 odsto porođajne telesne mase u prvim danima nakon rođenja. Kada će početi da napreduje, zavisi od prethodnog gubitka i uspešnosti dojenja. Obično beba dobije između 400 i 800 grama tokom prvog meseca života, ali ne treba biti nezadovoljan ako tek za tri nedelje vrati porođajnu masu. Ukoliko je dobitak za mesec dana svega 200-300 grama, to nije zabrinjavajuće, pa ne treba dohranjivati dete koje je zdravo, jer se očekuje značajniji porast telesne mase u drugom mesecu. Ukoliko beba i dalje slabo napreduje, pedijatar će korigovati ishranu. Svakodnevno merenje bebe se ne preporučuje, jer to stvara nervozu kod majke, što samo može da oteža dojenje. Lepo napredovanje deteta u telesnoj masi je siguran znak da dovoljno sisa, bez obzira na broj i dužinu podoja.

Prim dr Maja Skender, pedijatar