1. BCG vakcina (protiv tuberkuloze) je prva koju generacije dece primaju već u porodilištu.

2. Najnoviji kalendar obavezne imunizacije, usvojen u februaru 2006. godine, predviđa još jednu vakcinu neposredno po rođenju - protiv hepatitisa B. Kako smo saznali od dr Predraga Kona, epidemiologa Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograd, zaštita od hepatitisa B prvog dana bebinog života počeće da se primenjuje čim se obezbede dovoljne količine vakcine za svu novorođenu decu u Srbiji. Za sada je to samo propis na čijoj se primeni ozbiljno radi. Vakcina protiv hepatita B će se primati u tri doze, i to prvog (nultog) dana po rođenju (prva doza), sa navršenih mesec dana (druga), i sa šest meseci bebinog života - poslednja (treća) doza vakcine.

Na ovaj način najbolje mogu da se zaštite i deca čije majke već nose u organizmu hepatitis B.

Opisanu šemu po kojoj će se bebama davati vakcina protiv hepatitisa B, stručnjaci kratko definišu kao 0,1,6. Sada je u primeni varijanta usvojena prošle godine, po kojoj se ista zaštita (vakcina protiv hepatitisa B) daje u drugom, trećem i osmom mesecu bebinog života. Međutim, na ovaj način se ne obezbeđuje zaštita novorođenih čije majke već imaju hepatitis B. Beograd, na primer, ima daleko bolje uslove za test trudnica na hepatitis B, nego mnoga druga mesta u unutrašnjosti. I pored toga, ovaj test na predlog svog ginekologa uradi samo polovina budućih majki, što nije dovoljno, ali u svakom slučaju koristi. Upravo zahvaljujući tome, godišnje se u Beogradu od hepatitisa B zaštiti po 30-ak novorođene dece. Kad porodilište na vreme dobije informaciju, od same porodilje, da ima hepatitis B, vakcina se u ovakvim situacijama novorođenčetu daje već prvog, odnosno nultog dana života.

3. Kad bebica napuni dva meseca, započinje vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (Di-Te-Per). U razmaku od po šest nedelja se daju tri doze ove vakcine. Istovremeno, bebici se daju i po dve kapi oralne polio vakcine protiv dečje paralize (to je vakcina koja se pije). Nakon godinu dana, dete prima još po jednu dozu vakcina protiv ovih bolesti, i to je tzv.  Di-Te-Per revakcinacija.

4. Sa navršenom godinom dana, dete se vakciniše protiv malih boginja, zaušaka i rubeola.

5. Prema najnovijem programu obavezne imunizacije, deca pred polazak u školu primaju revakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeola, i revakcinu protiv dečje paralize. To je, takođe, doba u kojem se ponovo obavlja zaštita od difterije i tetanusa. U ovom uzrastu izostaje komponenta za veliki kašalj koja se, inače, daje u trećem mesecu, i u periodu od 12. do 15. meseca života.

6. Pošto je propis o obaveznoj vakcinaciji protiv hepatitisa B novijeg datuma, a cilj je da se zaštiti najmlađa populacija, školska deca će biti vakcinisana u 12. godini. U ovom uzrastu će se obavljati i revakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubeole. Pred kraj osnovne škole, u 14. godini, sleduje još jedna revakcina protiv dečje paralize, i treća revakcina protiv difterije i tetanusa.

7. Isključena je revakcina protiv tetanusa u 18. godini života, jer je  revakcinom deteta u 14. ono pokriveno sve do 30. godine. Međutim, u tom dobu i odrasli će morati da se revakcinišu protiv tetanusa.