Svako od nas poznaje barem jedan par u okolini koji prolazi kroz poteškoće sa začećem. Poslednjih godina je, čini se, sve veći broj parova koji ne uspevaju prirodnim putem da dobiju dete, a muški sterilitet je razlog u oko 40 odsto slučajeva.
Šta je muški sterilitet i da li je istina da se teško leči, u emisiji "150 minuta" na TV Prva objasnila je embriološkinja Tamara Živić. Ona je na početku objasnila da li se ta statistika o muškom sterilitetu poslednjih godina promenila ili se samo o tome ranije nije govorilo, već se na neki način podrazumevalo da je problem u reproduktivnom zdravlju žena.
"Muški infertilitet postoji od davnina, znači nije to sad izmišljeno pa sad tek da postoji, ali ono što svakako mi kao struka primećujemo, a to je da, da kažemo, previše se brzo, da kažemo, progresivno razvija, da bi bilo genetički uslovljeno. Tako da onda smatramo da zaista sredinski faktori su značajno doprineli da se infertilitet ujednačuje, odnosno i da muškarci i da žene imaju iste procente".
Embriološkinja ističe da u praksi primećuje da čak ni mlađi muškarci, od 20 do 25 godina nisu "pošteđeni", tj. da se čak i kod njih javljaju problemi sa plodnošću.
"Nažalost, takođe je čest muški onkofertilitet, odnosno, kancer prostate, te*tisa i tako dalje, koji, na primer, pogađa momke koji imaju 17-18 godina, koji su jedva, da kažemo, nisu punoletni ili su jedva punoletni, da takav problem njih zahvata. Tako da, generalno, provera je ključ i dijagnostika".
Živić kaže da je nemoguće da rapidan rast muškog infertiliteta bude genetski, te da se iz toga izvodi zaključak da neki spoljašnji faktori doprinose tome. Objasnila je i koji tačno.
"Pre svega stil života. Alkohol, cigarete, narkotici, stres, malo spavanja, saune, slane sobe. Preterana fizička aktivnost, na primer, i opet tu treba biti umeren, zatim nepravilna ishrana, zatim endokrini disruptori, plastika, bisfenoli, fenoli, sve se to nalazi u našem, da kažemo, svakodnevnom okruženju. Zatim, čak i aerozagađenje utiče... Zatim, time što imamo laptopove koje muškarci drže u krilu, zatim mobilni telefoni, sve to da kažemo zračenje, neko se emituje i sve su to zajedno faktori koji zajedno dovode do ovakve strašne statistike".
Gentika, dodaje stručnjakinja, ima veliki udeo u svemu tome, ali ističe da tako naglo pogoršanje u poslednjih 20-30 godina ne može da bude samo problem genetike.
"Genetika ima veliki udeo, ali ono što mi primetimo u poslednjih 20-30 godina je da je značajno to sve se pogoršalo, a da je genetički to ne može tako brzo. Okej, imamo mi te neke genetičke abnormalnosti, delecije, duplikacije na hromozomu itd. To je sve normalno. Imamo veliki broj muškaraca koji zato imaju infertilitet, odnosno smanjen broj s*ermatozoida itd. Ali nažalost sve veći broj koji genetički su potpuno zdravi, nikakav kariotip, nalaz im je potpuno uredan, ali i dalje imamo problem sa produkcijom s*ermatozoida i sa potomstvom zapravo".
Lečenje muškog steriliteta
Kao i kod ženskog steriliteta, i kod muškog postoje neke terapije i tretmani koji mogu da pomognu.
"Moramo pre svega definisati u kojoj meri je to, zato što kada kažemo muški infertilitet, pre svega smatramo da je to smanjena produkcija broja spe*matozoida, ali ono što nas kao embriologe i struku koja se bavi tim, najviše zanima ne samo broj, nego i pokretljivost tih spe*matozoida, zato što možemo imati odličan nalaz da ima 100 miliona spe*matozoida, ali ukoliko oni nisu pokretni, nema to neku značajnost. Tkođe i morfološki, znači izgled spe*matozoida je takođe važan. Tako da su to neki parametri koji nama, da kažemo, odlučuju u daljem toku lečenja tog pacijenta. Pre svega se kreće sa nekom suplementativnom terapijom, suplementacija, hormonska terapija i onda ukoliko u tim situacijama to ništa ne pomogne, onda se ide na biopsiju te*tisa. I to je, da kažemo, možda poslednji korak da se ti muškarci ostvare kao roditelji, jer u suprotnom, ukoliko ni u biopsiji ne bude bilo spe*matozoida, onda se pristupa donaciji spe*matozoida".
S obzirom na to da faktori poput pušenja, alkohola, stresa, takođe utiču na polodnost, u nekim slučajevima promena ovih navika može da pomogne.
"Ukoliko nije teška problematika kod pacijenta, to u velikoj meri može da pomogne. Zato što, na primer, muškarcima koji su ostavili pušenje, nakon 3 do 6 meseci se značajno povećava broj spe*matozoida. Ono na što ne može da se utiče, to je morfologija, izgled spe*matozoida. Ali, opet kažem, ako imamo veću brojnost, onda i ako nisu toliko morfološki sjajni, opet je veća šansa da će se ostvariti trudnoća ako imamo veći broj".
Godine i plodnost muškaraca
Kada se govori o plodnosti i potomstvu, ženama se često poručuje da im "otkucava biološki sat" jer plodnost opada sa godinama, tj. smanjuje se broj jajnih ćelija i njihov kvaliteta. Da li je isti slučaj i kada je u pitanju plodnost muškaraca?
"Kod muškaraca spe*matogeneza se odvija čitavog života. To je različito od žena, zato što žene imaju ovulacije, imaju određen broj jajnih ćelija, ulaze u menopauzu. Kod muškaraca nema klasičan ulazak kao kod žena, ali takođe naravno da se spe*matogeneza smanjuje i da naravno neće biti taj kapacitet i potencijal sa 50 godina isti kao što je bio sa 20 godina. Ali opet smatram da muškarci ako žele da rade na plodnosti da svakako to treba da obave u nekom reproduktivnom piku kada su najplodniji, kada su njihovi spe*matozoidi i najzdraviji i najbrži".
Kada je potrebna stručna pomoć
"Nakon 6 meseci, ukoliko su stariji od 35 godina, ukoliko je žena starija od 35 godina, još uvek se žene gledaju kao osnova, zato što generalno i pacijentkinje nekada dođu na kliniku, one su, da kažemo, glavne. Mislim, ukoliko imaju jajne ćelije, sve od njih kreće zapravo, zato su nam one i početak svega. A ukoliko su mlađi od 35, nakon godinu dana, ali aktivnog pokušavanja, ne sad kao sporadično ponekad i tako dalje, aktivno pokušavanje, nakon godinu dana treba da se jave, ali specijalistima infertiliteta koji se samo bave tom tematikom", poručuje za kraj embriološkinja Tamara Živić.
BONUS VIDEO: