Vantelesna oplodnja pruža nadu budućim majkama koje nisu u stanju da zatrudne prirodnim putem. Proces uključuje oplodnju jajne ćelije i sperme u laboratoriji, nakon čega sledi
Prenos embriona u matericu žene. Iako to zahteva strpljenje i odlučnost, mnogi se plaše troškova, neuspeha procedure, društvenog rasuđivanja i bola. Ipak, oni koji su doživeli uspeh nalaze ogromnu radost u svojoj deci rođenoj u VTO, čineći putovanje vredno truda.
VTO – Vantelesna oplodnja – je spajanje ženske jajne ćelije i muške sperme u laboratorijskoj posudi. Kada se oplođeno jaje podeli, ono postaje embrion, koji se zatim stavlja u matericu žene. Međutim, VTO, za većinu parova, je proces koji zahteva neverovatnu količinu strpljenja, istrajnosti i odlučnosti.
Neverovatne žene koje su se upustile u proces vantelesne oplodnje dele svoje iskustvo i otkrivaju sa kojim izazovima, strahovima i preprekama su se suočile:
Šveta Batra, 37
Šveta je otkrila da se udala kada je imala 24 godine i da je želela da planira bebu nakon udaje. Međutim, "bilo je nekih problema, zabrinutosti i nisam mogla da zatrudnem prirodnim putem. Zato sam se konsultovala sa nekim lekarima i jedan od doktora mi je predložio VTO", rekla je ona, dodajući: "Tako da je prvi tretman bio 2015. godine." Međutim, nije uspela da zatrudni.Tokom vremena imala je 5 pokušaja u vrhunskim bolnicama "ali nažalost nisam mogla da zatrudnem i lekari nisu mogli da mi kažu šta je tačno bio problem." Putovanje je bilo iscrpljujuće. "Emotivno je bilo. Nekada sam plakala, bila sam u depresiji kod kuće. Nisam htela ni sa kim da pričam nekoliko dana," rekla je ona. "Ali posle nedelju ili dve nedelje, govorila sam sebi da ne, stvari će se desiti. I ta pozitivnost mislim da je negde pomogla. Molila sam se i zaista sam zahvalna Bogu jer sam posebno tokom mog poslednjeg tretmana stigla beba, rodila se u novembru i sada ima godinu ipo dana."
"Mislim da su ova deca koja se rađaju putem vantelesne oplodnje srećnici. Bila su blagoslov za porodicu. Oni su više voljeni od bilo kog drugog deteta, jer kada čeznete za nečim i dobijete to u svoje ruke, to je naravno drugačije. "Osećam se potpuno", podelila je ona, dodajući "Čeznula sam za svojim sinom dugih 11-12 godina. Naravno, nakon 12 godina kada sam ga držala u rukama, bio je to potpuno drugačiji osećaj koji nijedna druga majka ne može da doživi."
Akanša Mathurm, 38
U drugoj priči, Akanša iz Indije je podelila da je pokušala 4 ciklusa vantelesne iz Džajpura i Delhija, ali svi nisu uspeli. Prolazak kroz više ciklusa nije lak. "U tom procesu morate da uzimate mnogo lekova i injekcija. To je malo problematično. Postoje hormonske promene u organizmu jer su to hormonski lekovi", rekla je ona i dodala: "Lekovi i proces iscrpljuju čoveka iznutra. Ako ne dobije pozitivan odgovor, onda je osoba pod stresom i napeta." Podrška njenog muža i porodice tokom celog putovanja ju je održala. "Muževljeva podrška je bila uz mene od početka. Nikad nisam osećala nikakav pritisak", podelila je ona.
Na pitanje da li bi ohrabrila druge koji imaju problema sa plodnošću da se odluče za ovu proceduru, rekla je: "Čak i ako je u mom slučaju bila neuspešna, znam ljude koji su imali decu putem vantelesne oplodnje. Dakle, kažem da pokušate. Verujem da je VTO uspešan takođe zavisi od vaše sreće. Ako postoji 10 ljudi poput mene koji nisu uspeli, onda postoji i 100 ljudi koji su možda imali uspeha. Dakle, definitivno treba da se trudite i nadate se najboljem."
(Yumama)