Mama Jelena imala je priliku da prođe i kroz prirodni porođaj i kroz carski rez. Ona je rešila da nam ispriča kako je u njenom slučaju to izgledalo, ali i koji oporavak joj je bio lakši.
"Prvi put sam saznala da ću postati mama u 29. godini. Pamtim taj period kao veoma lep, bila sam aktivna trudnica, zdravo se hranila, bavila se jogom, uživala, mada sam se pomalo i brinula kakve će sve to promene doneti. Sve je prošlo uredno, termin se približio. Postajem nestrpljiva očekujući svakog momenta prve znake početka porođaja, međutim, ništa se ne dešava. Nakon 5 dana pređenog termina odlazim u porodilište, kažu mi da nisam otvorena, beba je krupna, plodove vode je sve manje i daju mi indukciju ne bi li pokrenuli porođaj. Na indukciju sam odlično odreagovala, osećala kontrakcije, trudila sam se da dišem školski, iako sam mislila da ću izdahnuti na onom krevetu. To su najgori mogući bolovi koje sam ikada osetila, imala sam utisak da mi se svaka kost raspada i da mi ponestaje snage da guram dalje. Završilo se, na sreću, posle nekoliko sati i u dva naleta izletelo je moje prvo malo čudo. U tom momentu su mi uradili epiziotomiju od koje sam se oporavljala nedeljama posle. Nisam mogla da sedim, niti sam bila funkcionalna u prve dve nedelje. Rana je bolela kao sam đavo.
Druga trudnoća takođe protiče uredno, teže je podnosim jer imam više briga oko starijeg deteta, ali i manje vremena da se brinem i razmišljam kako će biti. Sad već znam šta me čeka i verujem da će biti lakše. Dan pre termina, na redovnom ctg-u, doktorka mi kaže da sam otvorena skoro 4 prsta i da imam kontrakcije. Ja ih uopšte ne osećam, odlazim kući da se spremim za sutra ujutru. Ujutru obavljam neophodne preglede, kontrakcije su sve češće i jače i ja se ponosim sobom jer ih uopšte ne osećam tako, ništa me ne boli. Sećam se prvog indukovanog porođaja i najvećih bolova i pitam se kako je moguće da ih sad uopšte ne osećam tako. Ustajem, šetam se pomalo, počinje I da boli. Predlažu mi da uzmem epidural kako bih mogla malo I da uživam. I dalje verujem da će sve do kraja biti mnogo lakše nego prvi put. Međutim, beba se baš zaglavila pred sam porođajni kanal sa obmotanom pupcanom vrpcom oko vrata i doktorka predlaže hitan carski rez. Tu ostajem šokirana jer samo što se nisam porodila, i to bezbolno. Ali, nemam uopšte vremena za dalju brigu i iznenađenja. Nakon kratkog vremena budim se iz anestezije, donose mi moju devojčicu, već obučenu.
Srećna sam što je sve prošlo kako treba, ali sam pomalo razočarana što je moralo da se završi carskim rezom. Taj osećaj kada se sve desi prirodno i kad odmah ugledate svoju bebu je neprocenljiv. Tu noć provodim u bolovima i ošamućena od lekova. Sutradan već ustajem uz pomoć babice, tuširam se, napravim par koraka. Boli, čudan je osećaj u donjem delu stomaka. Donose mi i hranu i polako jedem. Narednog dana se već osećam malo bolje, ustajem nekoliko puta i šetam se koliko mi telo dozvoljava. Od tada je svakim danom bilo sve lakše i oporavila sam se znatno brže nego od prirodnog porodjaja i epiziotomije. Ovog puta sam se odmah sama brinula o bebi i osim malo neugodnog osećaja u stomaku, sve je bilo mnogo lakše u odnosu na prvi put. Rana je brzo zarasla, a ja sam shvatila da sam se nepotrebno brinula o oporavku.
Svaki organizam je za sebe, svaka majka drugačije prolazi kroz sam porođaj i period posle, ono što je najbitnije je da treba vremena i snage da kroz to prođemo najbezbolnije i najbezbednije moguće."
mama Jelena
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.