Termin mi je bio 28. juna, na Vidovdan. Svakog petka u devetom mesecu sam išla na ctg, i uvek sam imala jednu veliku kontrakciju ali uvek su mi pričali neću ja još, mada sam to i sama znala jer sam lažne kontrakcije imala od četvrtog meseca. Moja doktorka je bila na odmoru, pa mi ultrazvuk nisu ni radili.

U ponedeljak, 22. su počela leđa jako da me bole, a zatim i kukovi, karlica, ali ja sam mislila to je sve normalno, širi se, sprema se za porođaj. Kontrakcije nikakve nisam osećala, eventualno jednu dnevno. Sutradan su bolovi bili još jači, i trajali su ceo dan. U sredu sam se čula sa drugaricom koja mi je rekla da brojim koliko su kontrakcije česte i čim počnu da me bole da krenem u porodilište. Ipak, moje kontrakcije nisu bile bolne, jer su me leđa bolela sve vreme bez prestanka. Mogla sam samo da legnem i skoncentrišem se na to kad mi se stvrdne stomak. I prvo je bilo na 15 minuta pa na 7, ali zatim na 45 min i onda su postale jako neredovne, pa sam ja bila ubeđena da je to lažna uzbuna i nisam htela da odem u porodilište da me ne bi vratili.

Ipak, uveče me je muž nekako ubedio da krenemo makar na kontrolu. Čim sam sela u kola, kontrakcije su krenule na 5 minuta, a dok smo stigli bile su na 4. Ispred porodilišta su nam rekli da mogu da uđem samo ja, tako da sam ja otišla na pregled, a muž je ostao da čeka ispred. Unutra su me prvo izgrdili što čekam tri dana da dođem, a onda su rekli da sam otvorena 3 prsta i da ostajem. Uradili su mi test na koronu i ja sam se šetala po praznom hodniku čekajući rezultate. Uzela sam kesu koju sam spakovala za salu i dogovorila se sa mužem da ujutru donese ostatak, jer nisam više ništa smela da unesem.

Onda su došli po mene i odveli me na ctg. Zakačili su mi kaiševe i ostavili me bar 45 minua da da ležim sama u sobi, dok su bolovi postajali sve jači. Doktori su prolazili ispred, ali niko nije došao mene da proveri. Počela sam da pevam na krevetu da bi mi bilo lakše, ali sam ubrzo počela i da se okrećem sa strane na stranu. Onda je neka sestra napokon došla i pitala me zašto sam tu tako dugo, kao da sam ja kriva. Pogledala je rezultate ctg-a i rekla da nemam uopšte kontrakcije, pa su zaključili da aparat ne radi.

Povezane vestiVaša pričaIskustvo mame Jelene iz Vanbolničkog porodilista u Bačkoj Topoli: 'Porođaj kao najdivniji trenutak u životu jedne žene'

Onda su me odveli na ultrazvuk, gde su bebu jedva izmerili jer mi je stomak bio užasno tvrd. Kasnije su mi rekli da sam imala mnogo plodove vode. Onda su me odveli na klizmu i tu su me pitali da li želim epidural, ja sam pristala, pa su mi uzeli krv za krvnu sliku. Kako su mi uradili klizmu, počeli su baš jaki bolovi, mislila sam da ću se na šolji poroditi. Odmah posle su me odveli u salu.

U tom trenutku se žena pored porađala, i rodila je bebu koja nije disala, pa su se svi skupili i pokušali da ga ožive. Na kraju je mali počeo da plače i brzo su ga odveli. Iako sam zbog toga htela da plačem, silno sam se trudila da ostanem pozitivna i opuštena. Kada sam dobila epidural, sve je prošlo. Ostala sam još dva sata da ležim čekajući da se otvorim, usput se pitajući smem li da zaspim. Doktori su bili jako fini i redovno su me pitali da li sam dobro.

Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju! Legla sam na bok i kad god sam osetila pritisak, ja sam se napinjala. Onda sam legla na leđa i kontrakcije sam slabije osećala pa sam morala da gledam na ctg kada kreću. Ja sam se napela 3-4 puta, doktor mi je legao na stomak da mi pomogne da izguram bebu i za desetak minuta je bilo gotovo, a ja ništa nisam ni osetila! Prvo što sam pomislila je bilo "Vau, kolika beba!", jer je imao 3,850 a ja sam sitna. Onda su mi ga stavili na grudi i tu je ležao bar pola sata, dok su čekali da izađe posteljica, a onda su krenuli da me ušivaju i njega su odneli. Posle sam ležala tu još sat i po pa su me odveli u sobu gde sam prespavala koliko sam mogla.

Oko 12 popodne su me prebacili u drugu sobu sa ostalim trudnicama i doneli su mi moju bebu! Svi su jako fini i sve su mi objasnili, čak i kad su ga odneli na sunčanje zbog žutice, donosili su mi ga na podoj, a noću sam mu ja nosila svoje mleko. Ipak, i pored lepog iskustva i dobrih doktora, imala sam neopisivu želju da odem kući i napokon vidim svog muža!

Mama Nataša

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.