Trudnoća prva...  Protekla uredno, primala Fraxiparin zbog trombofilije, ništa strašno, sem svakodnevnog bockanja u noge, ruke, butine. Prošlo je i to.

Termin 8. novembar 2019, ali je beba malo požurila, odnosno mama.

21. oktobar, regularan pregled, sve u redu, beba glavom gura na dole, nijedna kontrakcija, a otvorena četiri prsta. Doktor sutradan dežuran u Narodnom frontu, pita da li hoću sutra da dođem, ja kažem da želim, jer ne mogu više da izdržim.

Bol u leđima, neprospavane noći jer ne mogu da se namestim u krevetu. Noge otekle, ruke, lice, sve... kao bumbar. Doktor kaže da sačekamo do termina jer nemam kontrakcije. Odlazim kući tužna jer sam se nadala da će se više sve završiti i da ću napokon upoznati svoje dete.

Sutradan me je boleo stomak ceo dan, pozvala sam doktora uveče i rekao mi je da dožem. Primio me je, pregledao i ostavio u bolnici. Pozdravila sam se sa mužem i bila sam jako, jako srećna. Pomislila sam:"NAPOKON ĆU GA VIDETI"

Jedva sam čekala da krene proces. Izuzetno su svi bili ljubazni, od čistačica do lekara, a među njima je bio i moj doktor.

Povezane vestiVaša pričaTrudnoća u doba korone: Buduća mama o svojoj neuobičajenoj svakodnevnici

Klistiranje, merenje, UZ, opet merenje, brdo nekih stvari. Sve je to vrlo brzo prošlo.

Ležem na sto u 00:30. Indukcija, epidura (koji više nikada neću uzeti - anesteziolog je bila veoma loše raspoložena, nervozna, ljuta, besna, ali, ajde, prećutala sam i to). Sve sam osetila, iako sam primila epidural, šest puta su mi ubrizgali..., nema veze. Ležim, indukcija priključena, otvaram se, osećam svaku kosku kako se pomera. Prolaze sati, i sati... Obilaze me sestre, doktori, niko ništa ne govori.

7:20h, dolazi moj doktor i kaže kako sam se otvorila skroz i da KREĆEMO. Objašnjava mi kako da se napinjem i da guram. Stvorila se babica i brdo njih oko mene pošto je došla nova smena. Sve sam odradila kao što mi je rekao. Krenuli smo oko 7:40, a u 7:50h sam na grudima imala svoj najmirisniji paketić. Ništa od sreće svoje osetila nisam, ni bolove, ni ušivanje, ni sečenje, ništa. Iz drugog napona izgurala sam svog dečaka.

Boravak u sobi, bio je u toku prve smene najdivniji na svetu. Kako je došla druga smena, sve s epromenilo, sestre su bile grozne, neljubazne, vikale su, nisu htele da pomognu nikome. Ujutru su me prebacili u apartman, tada je sve bilo drugaćije. Pazili su na nas kao malo vode na dlanu, nas žene kao i naše bebe. Pohvala za babice, sestre i doktore koji su bili uz nas.

Povezane vestiVaša priča'Ovo je priča o jednoj magičnoj noći': Mama Natalija o svom lotus porođaju na Kanarskim ostrvima

Doktori u Narodnom frontu su vrlo vrlo ljubazni i profesionalci veliki! Osetila sam se sigurnom. Pohvalila bih neprevaziđenog doktora Nebojšu Zečevića i babicu Jelenu koji su me porodili bez imalo muke i vrlo brzo. Hvala im što su imali strpljenja za mene.

Sve bih opet isto uradila u sledećoj trudnoći. Jedno prelepo iskustvo i jedva čekam ponovo! Mame, uživajte!

Mama Miljana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.