Teško iskustvo sa porođaja u Betaniji: 'Nisam sigurna više da li želim drugo dete...'

Ne znam ni kako bih počela. Moja borba od pet godina i dve vantelesne završila se trudnoćom. Mojoj sreći nije bilo kraja. Uživala sam tokom cele trudnoće i iščekivala da u ruke uzmem svoju devojčicu.

U neko doba došao je, po ko zna koji put, lekar i rekao: "To je to, porodjeni ste, samo nemojte gurati, zatim je otišao i nikad ga više nije bilo." Još uvek se sećam tih bolova i napona. Moja beba je htela napolje, a ja nisam smela da guram, jer tako mi je rekao doktor. Nakon dva sata i otupelog glasa od vapaja za pomoć da me neko pogleda, da ne mogu više da se suzdržavam jer sam na ivici snage, došli su i rekli da ustanem i pređem na krevet. Nisam mogla. Imala sam osećaj da ću se srušiti, da će mi beba ispasti... Pomogli su mi i smestili me na pokvaren porađajni krevet, na koji sam morala da naskočim. U tom stadiumu, bez snage i izmrcvarena, ja sam morala da skočim. Posle mnogo sati bolova i mučenja, babica je rekla da guram. I ja jesam, ali očito ne dovoljno. Moja beba nije mogla napolje.

Skočili su mi na stomak, ja sam gurala i opet ništa. Onda su, posle par pokušaja i nakon što sam ostala skoro u nesvesnom stanju, odlučili da je vreme za vakuum porođaj. Hvala bogu, moje guranje, skakanje babice od sto kila i vakuum izvukli su moju devojčicu.

Nisam imala snage ni da je držim. Nakon nekog vremena počele su da mi se vraćaju razne uvrede koje sam čula tog jutra - da ne vrištim, da ih boli glava od mene, da ne zapomažem, da nisam nikakva majka jer ne umem da guram, i da sam ja kriva što je bio vakuum porođaj, a ne to što sam dva sata ležala sa naponima, jer su oni tako rekli i time odložila bebin porođaj.

Tek kasnije, kada sam svoju bebicu odvela na kontrolni ultrazvuk glave, rečeno mi je da je ostala bez kiseonika u mozgu jer su mi odložili porođaj i da je sva moja agonija bila zato što nisam gurala kad je trebalo, pa je bebica ostala zaglavljena u kanalu duže nego što je trebalo.

Hvala bogu, sve je prošlo dobro, nije bilo štete. Da ne govorim o tome kako mi niko u Betaniji nije ni rekao da je vođena na ultrazvuk glave, niti da je bila bez kiseonika. To sam saznala tek kada sam uzela otpusnu listu. Isto tako, niko mi nije reko da su mi pokidali ceo grlić, pored toga što sam sečena, što su inače zašivali kad je već bilo ohlađeno. Došli smo kući, držala sam svoju bebu i pomislila - hvala bogu da je imam! Nisam sigurna više da li želim drugo dete, i sve zbog tako "lepog" porođaja i "divnog" osoblja.

Mogu na kraju samo da se zahvalim bogu na doktoru koji mi je radio vakuum porođaj, koji je došao i video u kakvom sam stanju i koliko su me izmučili, pa me je porodio. Onog koji je rekao da čekam i ne guram nisam više videla, jer da jesam, ne znam šta bih mu sve rekla.

Mama iz Novog Sada

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.