Imala sam tad 25 punih godina i moja devojčica je kasnila. Imala sam malo krvarenje na početku trudnoće i moja doktorka, koja je radila u ambulanti i kod koje sam išla kasnije i privatno za ekspertni ultrazvuk, dala mi je da pijem progesteron. Dobro je napredovala moja devojčica, uprkos tome.

Poslednjih mesec dana sam odlučila da se kontrolišem kod doktora sa kojim sam se dogovorila za porođaj. Želela sam da se porodim prirodnim putem.

Nedelju dana pre termina, CTG je ''štucao''. Okreni se na ovu, okreni se na onu stranu, pomeri se još malo. Kaže doktor: "Sve je u redu, ali nisi otvorena". Za tih nedelju dana sam ga tri puta radila. Konačno, šesti dan nakon termina primaju me u bolnicu i doktor mi govori da od ponoći ne pijem i ne jedem, pa ćemo "videti ujutru". Tog dana sam se najviše plašila. Pričala bih sa mojom devojčicom - Sunce mamino, vreme je, hajde da upoznaš svog tatu. Uveče, dežurni doktor radio je CTG nebrojeno puta za redom na prvom, drugom, trećem aparatu. "Zašto nije doktor (sa kojim sam se dogovorila) ništa radio još?", pitao je. Kako ja da znam, iako sam medicinska sestra nisam toliko stručna, i kažem mu šta mi je rekao.

"Hitan carski", kaže, "nestaje bebi vazduha". "Koliko dugo je CTG takav?", pitao je. Dišem duboko, trudim se da ostanem smirena jer drugačije znam da neću postići ništa.

Povezane vestiZanimljivostiNaučnici otkrivaju: kako smanjiti šanse za carski rez

Na kraju, moja devojčica je bila dobro. To je bilo najvažnije, zahvaljujući tom doktoru kom sam neizmerno zahvalna. Iako sam sestra u toj istoj bolnici, nisam htela da namećem koleginicama ništa, ali na moja pitanja oko bebice mi je lepo i sa strpljenjem jedino odgovorila ženica koja igrom slučaja poznaje mog supruga.

Upaljena vena od braunile i dozivanje sestre koja nikako ne dolazi, ostaće mi samo u ružnom sećanju. Trudim se da obavim svoj posao što bolje, da imam strpljenja za pitanja, kako ona sa smislom, tako i ona besmislena. Ne znam kad smo postali kao ljudi takvi. Kada će pojedine sestre shvatiti da i one mogu biti na tom mestu, pitaju li se da li bi želele da se neko tako odnosi prema njima?

Povezane vestiVaša pričaMoj porođaj u Višegradskoj: Uvredljive reči bole više od carskog reza

Pozdravljamo vas puno nas dve - devojčica Teodora i mama Natalija

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.