Ovim tekstom nemam nameru da širim paniku, naprotiv, želim da pružim podršku svim ženama, a informacija puno znači.

Naime, moj slučaj je jedan u nizu slučajeva u zemlji u kojoj se lečenje odvija SMS-ovima i gde se na specijalističke preglede čeka do "smrtnog ropca".

Prilikom porođaja (pre 13 godina) grlić materice koji je pukao nije bio dobro zašiven što je doprinelo hroničnom cervatitisu. 

Pored redovnih pregleda i mojih pritužbi na česte bolove u donjem delu stomaka i pojačan sekret, niko od doktora nije uvideo problem (do poslednje doktorke kod koje sam u domu zdravlja svojevoljno prebacila zdravstveni karton).

Nakon detaljnog kolposkopskog pregdleda, konstatovano je kako je neophodna konizacija grlića materice, a kako je analiza Papa testa davala rezultat treće grupe, bila je neophodna, po protokolu, intervencija eksplorativne kiretaže i biopsije.

U GAK "Narodni front" intervencija je obavljena pod opštom, kratkotrajnom anestezijom i protekla je uredno, makar je tako izgledalo i bilo napisano na otpusnoj listi potpisanoj od strane doktorke koja je intervenciju i radila.

Ipak, nakon povratka kući primetila sam peckanje u predelu vulve, pogledala ogledalom i ustanovila da mi je usmina otečena sa ranom oko santimetar i po.

Vikend mi je prošao u agoniji i uz sve izraženiju bol, naročito pri mokrenju. Kako je počela radna nedelja, tako sam se uputila u bolnicu i tražila odgovornu doktorku. Međutim, dobila sam informaciju kako je na odmoru te me je pregledala druga.

Konstatovala je vidnu povredu, a ja sam samo pitala zašto mi to nije rečeno prilikom otpusta. 

Greške se dešavaju, srećom više ovih koje nisu fatalne po život pacijenta, ali da li u etiku, pogotovo kada je, u već dovoljno urušenom zdravstvenom sistemu, spada informisanje pacijenta o eventualnom previdu tj. pogrešci?

Ili je, ipak, status doktora specijaliste nešto iznad nas običnih smrtnika?

Mama Zorana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.