Od početka trudnoće, bez imalo straha, s nestrpljenjem sam iščekivala dan porođaja. I moja bebica je žurila da se rodi, i to već u 30. sedmici. Srećom, na vreme smo je zaustavili, i to uz nekoliko boca tokolize i tronedeljnog mirovanja u bolnici, a posle kod kuće.

Povezane vestiPorođaj5 znakova prevremenog porođaja

Tako smo dočekale punih 38 sedmica. Ona je možda znala, ali ja nisam, da ćemo se tog 29. jula konačno sresti.

U bolnicu na Paprikovcu sam došla na redovnu kontrolu, sa planovima "šta ću raditi kasnije tog dana". Na CTG-u jedna kontrakcija, bolova nema, a na pregledu iznenađenje - otvorena 4,5 cm.  "To je za porođajnu salu", prokomentarisala je tada doktorica.

Uspela sam da odem kući po stvari, da se najedem, javim svima da stiže beba i s osmehom ušetam u "zloglasno" banjalučko porodilište.

Povezane vestiVaša pričaNajvredniji poklon za majku: Aleksa je stigao na moj rođendan!

Bolovi su počeli tek kad mi je probušen vodenjak, a porođaj završen tačno četiri sata kasnije. Sve kontrakcije sam prehodala u hodniku pored porođajne sale, što je bilo olakšanje, jer je bolove mnogo lakše podneti na nogama nego u krevetu. Dok sam ležala, babice su mi stalno davale vlažnu gazu. Kad su počeli naponi, okretali su me sa jednog na drugi bok, čak dizali na noge i tako hrabrili i pomagali da pokušam stojeći da poguram bebu. Kad je došlo vreme, napravljena je epiziotomija i beba je rođena, uz veliku pomoć dr Ećim (koja mi je vodila trudnoću i porodila me) i babica.

Odmah nakon presecanja pupčane vrpce, stavili su mi bebicu na grudi i sav bol je nestao. Konačno smo se srele.

Povezane vestiVaša pričaSpasavajte i mamu i bebu: Hitan carski rez usled abrupcije posteljice

Zašto sam podelila svoje iskustvo? Zato što nas svakodnevno bombarduju pričama o nečovečnim uslovima u banjalučkom porodilištu i neljudskom odnosu prema trudnicama, zato što priče iz porodilišta liče na horor filmove. Takvih priča sam se i ja naslušala, pa čak i saveta da idem da se porađam u neku drugu bolnicu. Istina je da su negativne priče "glasnije" od pozitivnih, kojih je, ipak, mnogo više. Nadam se da će se i one češće čuti.

To što na odeljenju na kojem leže trudnice nema podova, nema lekova, nema klime, nema aparata za ultrazvuk, je posebna priča. Ispričaću je ja ili neko drugi, nije bitno. Jedino što je bitno trenutno je u krevecu i spava, ima pet meseci, plave znatiželjne oke, zubić na pomolu, voli da sisa i svaki dan se smeje svojoj mami.

S poštovanjem,

Marijana Đurđević

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.