U toku moje prošle trudnoće, na jednom času u školici za trudnice, jedna trudnica je pričala kako redovno ide na jogu i kako joj mnogo pomaže da lakše podnese trudnoću.

Priključila se i medicinska sestra koja je čula i od drugih trudnica da se mnogo bolje osećaju i da im je joga dosta pomogla na porođaju. Bila sam već u sedmom mesecu, a kako nisam išla na jogu pre trudnoće, nisam smela da rizikujem da krenem u trudnoći.

Bila sam jako zahtevna trudnica, svaki drugi dan sam bila sama sebi teška, svaki posao je bio mučenje. Nisam uživala u trudnoći i zbog toga me je grizla savest. U mojoj okolini je bilo i onih koji nisu uspevali da dobiju potomstvo godinama, pa sam se osećala kao nezahvalnica, ali nisam mogla da se pretvaram da mi je lepo.

Počela sam da radim vežbe koje su nam preporučili u školici i osećala sam se bolje posle njih, a sebi obećala da cu sledeću trudnoću bolje dočekati. I tako je i bilo: nekoliko meseci sam išla na jogu i, što sam više odlazila, to sam se više sebi čudila kako to nisam ranije probala. Ona je postala deo mog rituala vraćanja energije, koja mi je opet trebala pored trogodišnje devojčice.

Položaji koji se zauzimaju u kombinaciji sa koncentracijom i kontrolom disanja daju nezamislive efekte!

Ako sam bila umorna - radila sam jogu da bih povratila energiju i razbudila se.

Ako sam bila uspavana - opet sam vežbala ne bih li se razbudila.

Danas sam u četvrtom mesecu trudnoće i joga mi je lek za sve.

Ivana Klevernić Vujić

PROČITAJTE I