Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Prva ružna reč moje ćerkice Mile

Pročitajte iskustvo mame čija je trogodišnja devojčica "donela" iz vrtića jednu ružnu reč...

 Izvor: Foto: Shutterstock

Jedne večeri krenemo Mila i ja da se uspavamo. Sve ide po planu, ležemo, čitamo priču, Tata Milu ljubi za laku noć, gasimo svetlo i ja očekujem da Mila brzo zaspi (a najčešće i ja sa njom).

Mila ima tri ipo godine. Ja volim da kažem četiri, na šta me Muž uvek ispravlja da ima tri. Ja na to uvek govorim: tri i tera četvrtu. Za njega mala, za mene velika devojčica.

Elem, gasimo svetlo, ali Mili se ne spava. Ujutro ranim na posao, ona ide u vrtić, ja se nerviram ali trudim se da ne pokažem jer tek bi to bila muka, a Mila bi ćaskala u nedogled. Počinjemo omiljenu priču o beba Mili, ali ona hoće uvek još i još detalja....te kako joj je kod mame u stomaku postalo dosadno, pa kako je rekla da hoće napolje, pa kako je mama zbog toga morala u porodilište...pa sve tako redom.

U jednom momentu ja joj kažem: "Spavaj Mila!" A ona će meni sa šeretskim osmehom na licu: "Spavaj Mila, đubre jedno, hihihi, hihihi!" I nastavlja da se smeje! Meni u glavi pometnja! Odakle joj ova reč. Ajd odakle joj ova reč, nego ko se udostojio da je uputi mom detetu. Ja odmah počinjem sa: "To nije lepa reč, mi ne koristimo ružne reči", na šta će ona meni: "Jeste mama lepa reč, kako da nije". Onda ja  počinjem sa istragom ko je to rekao mom detetu, a ona će na to kategorično: "Sneža!" "Ma jesi li sigurna!" "Jeste, Sneža mi je rekla". Znam i ja da deca izmišljaju, al sumnja u meni kipti. Priberem se ja, kažem: "Sneža je pogrešila, sigurna sam." Ubedim je i ona nekako zaspi....Al ja ne mogu...

Povezane vesti

Da se razumemo, nismo mi neka savršena porodica, niti se trudimo da se tako predstavimo, ali svoje dete zovemo samo najumilnijim imenima, a o psovkama vodimo računa.

E sad, ko je Sneža? Sneža je Milina vaspitačica iz vrtića, divna starija gospođa, koja moje dete jako voli, a bogami i ono nju, što, meni, kao majci mnogo znači. I trud i ljubav smo osetili sa njene strane. Primera radi, Mila nije baš neko ješno dete, što bi se reklo. Ako se zainati, može da ne jede i tri dana. E tu u vrtiću jedino pomaže naša Sneža koja ima svoje metode i moje dete je sito. 

Ustanem ja i kažem Mužu šta se upravo zbilo. "Ma", kažem, "nemoguće da joj je to Sneža rekla, ko zna gde je pokupila!" A on će meni na to: "Jeste, sigurno je ona. Video sam je jednom prilikom kako grli neko dete u vrtiću i govori mu: Đubrence moje malo!"

I šta sad!? Bez ikakve zle namere smestila je u glavu mog malog deteta pogrdnu reč kao da je najlepši epitet koji možete da udelite nekom.

Srećom, od tada moje dete nije koristilo ovu reč, što meni daje nadu da imam veći uticaj na svoje dete od omiljene vaspitačice, ali ne živim u iluziji da neće pokupiti i neke gore. A u vezi Sneže, ako se pitate šta sam preduzela? Pa ništa. Ne mogu da ulazim u tuđe standarde lepote izražavanja. Nema borbe sa vetrenjačama, moje metode su u vaspitavanju ljubavlju i lepim rečima kod kuće.

Milina mama

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: [email protected].

Najnovije

Vesti

Porodica