Moj sin je sredinom septembra 2009. godine pio antibiotik Panklav koji doktori širom ove naše zemlje dele šakom i kapom za najobičnije prehlade. Sedmi dan mu se po telu pojavio crveni osip u vidu pečata i doktorka iz Nove Pazove ga je poslala u bolnicu u Zemun. Tamo ga je pregledalo bar pet specijalista i niko nije utvrdio tačno šta mu je, da bi na kraju doneli zaključak da je"najverovatnije" alergija na antibiotik.
Po prijemu u bolnicu, moje dete je između ostalog, dobilo i dve injekcije adrenalina. Niko mi nije objasnio zašto, jer on se nije gušio, bio je prilično lepo raspoložen, sve dok ga one sestre "mesarke" nisu uhvatile pod svoje i pokušale da mu daju infuziju. Ja sam tog trenutka bila kod kuće u inostranstvu i on je primljen sa mojom majkom. Kad sam sutradan došla, zatekla sam dete sa dva veća podliva na rukama, a objašnjenje je bilo da je jak i da im se puno otimao dok su mu stavljale braunilu, pa su ga morale stegnuti. Šta mislite da bi se dogodilo da sam ja donela kod doktora dete sa takvim podlivima? Mislim da bi zvali socijalnog radnika! Tu istu noć su mu menjali iglu, jer mu je ruka otekla (ruka ne sme da otekne ako se igla pravilno stavi, znam iz iskustva sa malo većim profesionalcima, uostalom to treba da radi anesteziolog, a ne medicinska sestra) i mene su pri tom isterali iz sobe za intervencije (van pameti, nigde u svetu niko nema pravo da u takvim situacijama odvaja dete od majke). Tamo smo proveli tri dana, a ja i ostale majke smo spavale na drvenim stolicama naslonjene na krevete svoje dece. Kada sam zatražila od sestre da mi pričuva dete, da bih otišla do WC-a, ona je prilično grubo odgovorila da nema vremena i da mi ga neka majka pričuva (prosto ne znam šta bi sa mojim detetom bilo da je ostao sam u bolnici). Na naše insistiranje, izašli smo ranije iz bolnice i otišli kući. Ovde, u Austriji su pregledali i mog sina i otpusnu listu i rekli da on nije bio lečen na pravi način. To što je on imao je klasična reakcija na Panklav, malo ekstremnije izražena i nije nikakva alergija na antibiotik, jer bi se alergija javila odmah, a ne sedmog dana. Terapija je ležanje kod kuće jedno pet dana i nikakvi lekovi, a ne brdo infuzija i adrenalin. Stroga eliminaciona dijeta, koja mu je prepisana kao obavezna, odmah je ukinuta, kao krajnje nepotrebna. Sa mojim detetom je sada sve u redu, osim što se zaceni od plača kad vidi beli mantil.
Ovim pismom samo želim da upozorim sa kakvim neprofesionalcima tu ljudi imaju posla i volela bih da mi neki lekar iz naše zemlje objasni ovo razmimoilaženje u dijagnozama, koje na žalost nije prvo!
Majka iz Nove Pazove