Isto iskustvo imale su sve moje prijateljice kada su prvi put postale mame, i mislim da je to i neki prirodan osećaj vezan za novo iskustvo materinstva. Masa sajtova, knjiga, saveta prijatelja i rodbine, umesto da pomognu, samo stvaraju dodatnu pometenost i uplašenost, počev od bebine ishrane, oblačenja, motornog razvoja, eventualnih bolesti itd.
Nisam stigla da detaljno pregledam vaš sajt, ali odmah sam naišla na dva saveta sa kojima se uopšte ne slažem.
Prvi savet je ne davati bebi koja sisa majčino mleko vodu, i zatim objašnjenje kako to utiče na priliv mleka, pravilno dojenje i tako dalje. Savet nema nikakvo uporište u medicinskoj nauci, a pošto sam sama lekar to sam detaljno proverila. Ako je beba rođena zdrava, sa zdravim bubrezima, uzimanje vode za nju ne predstavlja nikakav problem. Ono što je samo važno naglasiti je da se bebi daje umerena količina vode, nekoliko kašičica, i izbegavati da se daje unutar pola sata od početka sisanja kao i pola sata po završetku. Naročito treba davati vodu u letnjim mesecima, jer mleko tada ne zadovoljava žeđ. Vaše obrazloženje je prilično isključivo i može se zaključiti da je davati detetu vodu ako sisa zapravo štetno. Što se tiče mišljenja pedijatra sa kojim sarađujete, na onoliki broj pedijatara koji savetuju da vodu ne treba davati, dolazi isti toliki broj koji savetuju da se voda daje, provereno na ličnom primeru.
Druga primedba je za korišćenje dupka prilikom prohodavanja. Iz vašeg objašnjenja proizilazi da je staviti dete u dubak ravno maltene hendikepiranju deteta. Strušno obrazloženje protiv dupka je to da dete ne može da vidi svoje noge priliko hodanja u njemu, i da se zbog toga formira nekakav "pogrešan obrazac" priliko prohodavanja, i da je opasnost od povreda velika. Nakon detaljnijeg raspitivanja kod brojnih dečjih ortopeda, najveći broj povreda je zapravo kada dete padne niz stepenice a u dupku je, a najveći broj tih slučajeva se dešava u SAD. Rešenje je vrlo jednostavno - budno paziti na dete dok je u dupku, (iako su sadašnji modeli znatno unapređeni u smislu sigurnosti) i ne puštati dete da u dupku bude po ceo dan, što se često dešava u praksi jer su roditelji tad slobodniji, već na kratke vremenske periode, (do pola sata). Ne zaboravite, mi smo generacija koja je prohodala u dupkovima, pa nešto nisam primetila da iko od nas pogrešno hoda, ili se u tom ranom detinjstvu teško povredio.
Ovo pismo sam napisala zato što sam u vreme kad je moje dete bilo beba, bila izbombardovana potpuno kontradiktornim savetima sa raznih sajtova, knjiga, od strane patronažnih sestara, lekara, prijatelja i rodbine, a ono što mi je najviše zasmetalo je ta isključivost kojom su svi ti saveti obojeni - "ne smete", "nikako", "ne treba" itd.
Na kraju sam se naravno oslonila na svoj zdrav razum i rasuđivanje, i nijedan savet nisam uzimala zdravo za gotovo, ali ima puno majki koje nemaju dovoljno samopouzdanja i kojima ovakav ton saveta pravi samo više štete nego koristi.
Srdačan pozdrav,
Tamara