Među malobrojnim putnicima koji su imali sreće da se ukrcaju u čamce za spasavanje tokom tragedije Titanika bila su i dva sićušna dečaka. Spasili su ih potpuni stranci, a novine su ih ubrzo proglasile siročićima.
Malo ko je tada znao da se iza njihove priče krije porodična drama. Kada su otkriveni njihovi pravi identiteti, javnost je ostala zatečena: dečake je od majke odveo njihov rođeni otac i tajno ih poveo na put preko okeana. Kako je uspeo da sprovede svoj plan i zbog čega je odlučio da napravi tako očajnički beg?
Dve bebe bez imena
Kada su poslednji preživeli sa Titanika dovedeni na brod Karpatija, spasioci su primetili dvojicu uplašenih dečaka. Nisu plakali, ali nisu odgovarali na pitanja. Stariji je imao nešto manje od četiri godine, a mlađi oko dve.
Niko nije znao ko su njihovi roditelji niti odakle su došli. Ubrzo su dobili nadimke „Luis i Lolo“, odnosno imena koja su novine koristile dok se čekalo da se otkrije njihov identitet. Njihove fotografije odmah su obišle svet. Novinari su objavljivali portrete dečaka u nadi da će ih neko prepoznati.
Putnica prve klase Margaret Hejs posebno se angažovala oko njih i preuzela brigu o dečacima na brodu. Postala je njihova privremena starateljka, a nakon dolaska u Njujork odvela ih je u svoj dom, gde su proveli oko mesec dana. Za to vreme, priča o dvojici dečaka bez roditelja privukla je ogromnu pažnju javnosti.
U galeriji ispod pogledajte slike beba i scena sa Titanika!
Prava imena i bolna istina
Preokret je usledio kada je žena po imenu Marsela Navratil prepoznala dečake na fotografijama u novinama. Doputovala je iz Francuske u Ameriku i odmah pokušala da dokaže da su to njeni sinovi. Ispostavilo se da se dečaci zapravo zovu Mišel i Edmond Navratil.
Njihova majka ispričala je potresnu priču. Njen bivši suprug, Mišel Navratil stariji, odveo je sinove na nekoliko dana, navodno kako bi proslavili Uskrs. Međutim, nije imao nameru da ih vrati majci.
Umesto toga, tajno ih je poveo na Titanik, planirajući da sa njima započne novi život u Sjedinjenim Američkim Državama. Roditelji su bili razvedeni, a deca su prema odluci suda pripala majci. Otac ih je viđao vikendom, ali je očigledno već neko vreme razmišljao o tome da ih odvede.
Kako bi prikrio trag, kupio je karte druge klase pod lažnim imenima. Tokom putovanja predstavljao se kao udovac koji svoje sinove vodi u Ameriku u potrazi za boljim životom. Dečaci su verovali da su krenuli na uzbudljivo putovanje. Nisu ni slutili da njihova majka u Evropi očajnički pokušava da ih pronađe.
Otac ih je poslednji put stavio u čamac za spasavanje
Kada je Titanik počeo da tone, Mišel Navratil stariji je shvatio da su šanse muškaraca za preživljavanje male. Prema kasnijem svedočenju njegovog sina Mišela mlađeg, otac je tokom haosa probudio dečake, obukao ih u toplu odeću i odveo na palubu.
Uspeo je da ih ukrca u jedan od poslednjih čamaca za spasavanje koji su napustili brod. Njegove poslednje reči, prema kasnijim zapisima, nisu bile upućene sinovima, već njihovoj majci. Zamolio je da joj se kaže da je i dalje voli i da se nada da će jednog dana doći po njih. Dečaci su spaseni, ali njihov otac nije preživeo potonuće Titanika.
Zašto su baš oni preživeli?
Jedan detalj kasnije je dobio posebno značenje. Navratil je svojim sinovima kupio karte druge klase. To im je, između ostalog, omogućilo bolji pristup palubi i čamcima za spasavanje nego što su ga imali mnogi putnici treće klase.
Da su putovali u najjeftinijoj klasi, njihova priča je možda mogla da se završi potpuno drugačije. Njihov otac, međutim, nije uspeo da se spase. Njegovo telo nikada nije identifikovano sa sigurnošću, dok su dečaci, zahvaljujući čamcu za spasavanje, stigli do Karpatije. Ubrzo nakon toga njihova majka je doputovala u Ameriku i ponovo zagrlila svoje sinove.
Braća su kasnije krenula različitim putevima
Nakon povratka u Francusku, Mišel i Edmond su nastavili život sa majkom, ali su njihove sudbine bile potpuno različite. Stariji Mišel kasnije je izgradio karijeru u akademskom svetu i bavio se filozofijom. Doživeo je duboku starost i preminuo u 92. godini.
Mlađi Edmond postao je arhitekta. Tokom Drugog svetskog rata pridružio se francuskom otporu, ali je zarobljen i poslat u logor. Uspeo je da pobegne, ali je zarobljeništvo ostavilo ozbiljne posledice po njegovo zdravlje. Preminuo je 1953. godine, u 43. godini.
Priča o braći Navratil ostala je jedna od najneobičnijih priča povezanih sa tragedijom Titanika. Dva mala dečaka koja su u novinama prvo predstavljena kao „siročići“ zapravo su bili deo očajničkog očevog pokušaja da pobegne sa njima u novi život, a upravo ih je on, u poslednjim trenucima svog života, spasao tako što ih je poslao u čamac za spasavanje.