- "Negde u zemlji snova" je jedan od najtužnijih crtanih filmova, a sva tuga iskazana je u jednoj reči: "umočiću".
- Odslikava nemaštinu u vreme Velike depresije kroz priču porodice koja nema dovoljno ni za hranu, pa deca umaču bajati hleb u vodu.
Negde u zemlji snova... Najtužniji crtani film. Koliko puta ste ga pogledali? Koliko puta ste se rasplakali? Emotivna priča, koja nas uči samilosti i pravim vrednostima, ima optimističan kraj jer su neki dobri ljudi odlučili da malo olakšaju život siromašnoj deci. Radnja ovog kultnog animiranog ostvarenja smeštena je u vreme Velike depresije i oslikava realnost miliona mališana koji su odrastali u to mračno doba, surovo i za odrasle ljude.
Dvoje dece u staroj, iscepanoj odeći, lutaju hladnim ulicama i skupljaju drva kako bi se ogrejala. U prolazu zastaju pored izloga i čežnjivo gledaju u igračke i slatkiše, koje ne mogu da priušte... Najtužniij crtani film pamte mnoge generacije širom sveta, dok od današnjih mališana retko ko zna za ovaj crtać. Bio je jedan od najgledanijih u bivšoj Jugoslaviji, gde je postao deo kolektivnih uspomena iz detinjstva, kada smo se iz neponovljivih animiranih ostvarenja i lepih dečjih emisija učili životu.
Sećate se već – brat i sestra žive sa majkom u trošnoj kući. Toliko su siromašni, da dele i poslednju mrvicu hleba. Kada su se vratili iz grada gde su skupljali ogrev, dočekala ih je majka sa oskudnom večerom – hlebom, toliko tvrdim i bajatim ne mogu da ga pregrizu. Kako bi ga omekšala, devojčica potapa svoje parče u šolju vode i kaže: "Umočiću". Legendarna reč zbog koje su nam oči uvek bile pune suza...
Ali, kada odu na počinak, otvara im se put do zemlje snova, gde uživaju u svemu onome što nemaju. U tom čarobnom svetu svega ima u izobilju. Ujutru, kada su se probudili u toplom domu, dočekuje ih raskošna trpeza. Pekar, vlasnik prodavnice i krojač odlučili su da im malo olakšaju život i iznenade ih hranom, novom odećom, igračkama...
Dečak se, na kraju, bocka viljuškom kako bi se uverio da se zemlja snova pretvorila u stvarnost. Makar nakratko. Deca se smeju i nastavljaju da jedu. Tužna priča sa srećnim krajem. Ali, u stvarnosti, koju crtani film oslikava, nije uvek bilo tako.
Autor ovog dela za sva vremena je Maks Flajšer, jedan od pionira u razvoju animiranog filma, vizionar koji je svetu dao kultne crtane junake kao što su Beti Bup, Mornar Popaj i drugi. Premijerno je prikazano u januaru 1936. godine, usred Velike depresije – globalnog ekonomskog kraha, najdužeg i najoštrijeg sunovrata industrijalizovanog zapadnog sveta do velike recesije, koji je trajao od 1929. do početka Drugog svetskog rata.
Deset godina užasne krize – gladi, nemaštine, borbe za goli opstanak... Svet je bio na ivici ponora. Brojna holivudska ostvarenja snimljena u to vreme bavila su se društvenim problemima, a neposredno i neki crtani filmovi. Osim emotivne devetominutne Flajšerove priče, Velike depresije dotakao se i Volt Dizni sa "Tri praseta" (pesmica "Ko se boji vuka još" nosila je posebno značenje) i serijalom "Šašava simfonija".
BONUS VIDEO:
(zena.blic.rs/Yumama/Nataša Zlatković)